ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА ,,МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ“
ЗАВРШНИ РАД
Стефан Јовић
Београд, 2018. године
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
,,МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ“
ЗАВРШНИ
РАД
КИНЕЗИТЕРАПИЈСКИ ТРЕТМАН КОД
ВРХУНСКИХ СПОРТИСТА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Предмет: Клиничка кинезитерапија 2
Ментор: Студент:
Проф. др Раде Бабовић Стефан Јовић
Бр. Индекса: Т 29-2012
Студијски програм: струковни физиотерапеут
Београд, 2018. година
КИНЕЗИТЕРАПИЈСКИ ТРЕТМАН КОД ВРХУНСКИХ СПОРТИСТА СА
ИНВАЛИДИТЕТОМ
Стефан Јовић
Сажетак
Кинезитерапија је област физикалне терапије која се бави применом покрета у
терапијске сврхе, а у циљу успостављања оптималног стања функције локомоторног
апарата према функционалном и анатомском оштећењу. Активан покрет омогућује
да латентне способности пацијента актуелизујемо и кроз компензацију или
надкомпензацију омогућимо инвалидној особи, која има права на све благодети
живота, пуноправно користи као и остали здрави људи пун повратак у радну средину
или пак у животну средину. Спорт се примењује у рехабилитацији особа са
инвалидитетом и након ње, кроз рекреацију и врхунски спорт. Потреба за физичком
активности кроз спорт је од великог значаја у рехабилитацији, јер помаже поновном
формирању целокупне личности чији је интегритет нарушен.
Редован програм оспособљавања особа са инвалидитетом кроз укључивање
спортских активности има оправдање, али је недовољно заступљен код нас. Разлог је
у непознавању користи које особа са инвалидитетом може да има од његове примене
у раним фазама рехабилитације. Треба подстицати укључивање што већег броја
особа са инвалидитетом у спортска дешавања и учешће на њима на свим нивоима.
Кључне речи:
кинезитерапија, рехабилитација, спорт особа са инвалидитетом.
3
УВОД
Кинезитерапија, корективна терапија oд (grč. kinesis-pokret, therapeio-lečenje) је
врста физикалне терапије и област спортске медицине, која се карактерише применом
покрета усклађених са терапијским захтевом и пацијентом у целини. Иако је
кинезитерапија, као метода лечења телесним вежбма, зачета још 2700. године пре
Христа, она је развијена и масовно примењивана током Другог светског рата, као
метода класичне медицине са циљем да помогне многобројним рањеним или болесним
војницима да се брзо врате у своје борбене јединице у пуној функционалности.
Кинезитерапија као једна од метода медицинске рехабилитације, у суштини је
неспецифична функционална форма лечења која користећи покрет или кретање, као
основни инструмент у напору, побољшава нарушено здравствено стање или доводи до
потпуног излечења. Повољни ефекти кинезитерапије могу бити локални и општи.
Најчешћи кинезитерапијски поступци су вежбе, спортске активности и рекреационе
активности, које се спроводе у циљу активног лечења или превенције.
Сви облици савремене кинезитерапије засновани су на најновијим сазнањима из
анатомије, физиологије, биомеханике и кинезиологије. Као посебан облик
кинезитерапије постоји и кенезипрофилакса, која се у физикалној медицини користи у
превенцији одређених стања или болести.
Прва сазнања о позитивном утицају терапијске гимнастике описана су још 2700.
године п.н.е. у књизи ,,Кунг фу`` (Искуство човека), написаној у древној Кини. У
хеленској медицини терапијска гимнастика била је обвезан вид лечења, а Херодик,
Асклепијад и Хипократ (470-375. године п.н.е.) сматрали су вежбе обавезним видом
профилактичке медицине. Грци су телесне активности делили на: природне (трчање,
пешачење, пливање, рвање и др), војне, (бацање копља, гађање стрелом, мачевање,
јахање и сл) и медицинску гимнастику, која је представљала део медицине тога
времена.
Аристотел (384-322. п.н.е.) поставио је основе науци која изучава покрете
сегмента тела и сложених кретања тела човека у целини – кинезиологији, што је
значајно допринело изучавању утицаја вежби на организам. Први уџбеник ,,De arte
Јевтић, М.: Клиничка кинезитерапија, Медицински факултет Крагујевац, Крагујевац, 2006.
4
КИНЕЗИТЕРАПИЈСКИ ТРЕТМАН КОД ВРХУНСКИХ СПОРТИСТА СА
ИНВАЛИДИТЕТОМ
1. ИСТОРИЈАТ КИНЕЗИТЕРАПИЈЕ
Кинезитерапија као метода лечења телесним вежбама зачета је још 2700. године
пре Христа. О томе сведоче записи у древној кинеској књизи Кунг-Фу, у којој се
наводе елементи терапијске гимнастике, и објашњавају њени утицаји на здравље.
Кинески лекар Хуа То у 2. веку пре Христа осмислио је До-ин, народну гимнастику
или вежбе дисања, таи ји куан.
Стари индуси око 840. године тврдили су да вежбе утичу на дисање у развој духа.
У старогрчкој медицини терапијска гимнастика је била незаобилазни начин лечења:
- Хипократ, Меридок, Асклепиад, сматрали су вежбање саставним делом
превентивне медицине.
- Аристотел се сматра зачетником кинезиологије, јер је преко геометријске
анализе покрета, изучавао активности мишића.
- Архимед је разрадио хидростатске принципе и законитости покрета у воденој
средини.
Авицена у свом ,,Канону медицинских наука``, указао је на значај телесних
покрета и вежби у превенцији и лечењу болести. Меркуријалис 1570. године, објавио
је први уџбеник гимнастике. Николас Андри први уводи вежбе за корекцију урођених
и стечених телесних деформитета.
Леонардо да Винчи (1452-1519) је детаљно урадио анализу човекових покрета на
основу примене анатомије и закона механике.
Ђовани Борели (1608-1679) је у свом раду ,,Покрети животиња`` дао прве описе
општег тежишта и основне законе полуга и равнотеже. Галилеј и Њутн дали су
основне законе покрета који се и данас уз неке иновације примењују у клиничкој
пракси. Швеђанин Линг (1776-1839) је први увео програм активних вежби у циљу
лечења болесних стања локомоторног апарата (Шведска гимнастика).
Edvard i Wilhelm Weber су први успели да измере обим покрета у зглобовима,
брзину хода, дужину корака и сл.
6
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
