•
Појам
– Родитељски однос се не мора увек
заснивати само на биолошкој вези, већ може настати
и на основу правног акта – акта о усвојењу. На тај
начин се правним путем заснива и сроднички однос
између туђег детета и лица која га усвајају.
• Усвојење се може посматрати као правни акт који
настаје у одређеном тренутку пред надлежним
органом, али и као правно стање које настаје после
тога, као скуп права и обавеза између одређених
лица која ступају у сроднички однос.
• Усвојење је акт воље одређених лица којим се
стварају односи слични или идентични са односима
који настају природним путем.
• Одлука о адопцији, због ових врло
значајних последица, не може бити
донета без спровођења процедуре чији
је крајњи циљ да се провери
испуњеност тражених услова, а
нарочито интерес детета да буде
усвојено. Поред овога, треба на сваки
начин искључити могућност настајања
сукоба између биолошке породице и
усвојитеља.
УСЛОВИ ЗА УСВОЈЕЊЕ НА
СТРАНИ УСВОЈЕНИКА
• Усвојити се може једино дете које:
– има интереса да буде усвојено,
– које је рођено, малолетно и са одређеним
породичним статусом
– у извесним случајевима потребна је
сагласност родитеља, односно старатеља
детета са усвојењем
– у одређеним ситуацијама тражи се и
сагласност детета које се усваја.
• Наше право одређује и доњу старосну
границу за усвојеника, што раније није био
случај.
• He може се усвојити дете
пре навршеног
трећег месеца живота
. До те доби
остављена је могућност родитељу, ако је
познат, да добро промисли о свим
последицама које могу произаћи из његовог
саглашавања са усвојењем.
• Рок за размишљање износи месец дана.
