4
1. НАЗИВ
За вријеме владавине Краљевине Бургундије војвода Ниских Земаља, који
углавном борави у Фландрији или у Брабанту, Ниске Земље, назива
les pays de par deça
што у преводу значи земље овдје преко.
У 15. вијеку долази у употребу назив Недерланден (Ниске Земље). За разлику од
назива сусједних држава попут Француске или Енглеске, овај назив није етничког
поријекла, већ је географски термин који тек назначава однос према неком другом
вишем терену. Називи који садрже Ниедер – користе се у разноразним мјестима на
њемачком говорном подручју. Нидерлант је у касном средњем вијеку простор између
ријека Мас и Рајне што укључује и данашњи
Niederrhein
простор, на самом западу
Њемачке. Подручје познато као Оберланд почиње у околини града Колна.
У ширем смислу се термин могао односити и на делту ријека Шелдт, Мас и
Рајне, али у том случају се користи множина. Већим значајем и важношћу Ниских
земаља долази до употребе термина специфично само за те просторе. Од отприлике
1490. године се тако називају и Бургундско-Хапсбуршке провинције. Поред назива
Фландрија, Недерланден (Ниске земље) постаје најучесталије коришћени термин,
половином 16. вијека.
Картограф Ортелиус користи 1570. назив Недер-Германие (Ниска-Њемачка).
Ренесансни хуманисти враћају поново у употребу назив Белгица који је осмислио Гај
Јулије Цезар. Након Низоземске револуције остају називи Белгиум и Недерландт у
употреби, како за Низоземску у потпуности, тако и за поједине државе. Колонија Нова
Низоземска се у латинском назива Нова Белгица или Новум Белгиум.
У вријеме Шпањолске и Аустријске управе се користи назив Белгиум Региум
док се Белгиум Фоедератум користи само за Републику Уједињених Ниских Земаља.
Касније се иностранству све чешће на Републику реферира под називом Холанд.
5
2. ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
2.1. Географски положај
Холандија је западноевропска држава која се граничи на југу са Белгијом, а на
истоку са Њемачком, док на западу и сјеверу има излаз на Сјеверно море. Координате
Холандије су: 51° – 53° сгш и 3° – 7° игд. Њен европски дио је парламентарна
демократија, која заједно са острвима Холандски Антили и Аруба чине уставну
Краљевину Холандију. Ова држава је свјетски чувена по изузетној либералности и
грађанским слободама, по чувеном Амстердаму познатом по његовим бројним
каналима и слободи живљења.
Географски положај Холандије предодредио јој је улогу „вратара“
средњоевропског залеђа. То се посебно односи
на најразвијенију регију Њемачке,
покрајину Рур. У оквиру државних граница су доњи токови великих и значајних
европских ријека, као што су: Рајна, Шелда, Мас, а у сјеверном дијелу државне
територије се налази и естуар Емса. На ушћима ових ријека се налазе велике свјетске
луке као што су Ротердам и Амстердам, те положај поред активне морске обале и
функционална повезаност са сусједима показују посебно значајно мјесто у регији
Западна Европа.
Холандија је мала по површини, свега 41.526 km (33.939 km је копно, а 6.500 су
полдери), са 16.8 милиона становника, али је најгушће насељена земља у Европи са 407
ст/km². Сам назив државе указује на то да је ово низијска земља. Највећи њен западни
дио изузев приморског дијела лежи испод нивоа морске површине. Ова низија је дио
знатно већег простора, Низоземља. Низоземље представља продужетак
Сјеверноњемачке низије. Равничарски терен на југу прелази у огранке Ардена, гдје се
налази највиша тачка државе 322 m над морем. Према мору низија је рашчлањена
токовима Рајне, Шелде и Маса. Обале Низоземске су ниске и пјесковите. Дуж обале је
кордон дине које је море у прошлости пробијало претварајући их у низове острва
(Фризијска острва су тако настала), а море је залазило и у унутрашњост (тако је
нестало Зојдерско језеро).
2.2. Климатске карактеристике
7
3. ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИ
СТИКЕ
3.1. Историјат
Холандију су населили Келти, те Германи. Била је дио Римске империје. У 8.
вијеку шири се хришћанство. Послије се развијала наука, као и бродска трговина.
Често је мијењала владаре. Била је важно културно подручје, поготово у Ренесанси.
Године 1579. формирана је Утрецхтска унија која се борила против Шпанаца у
осамдесетогодишњем рату. Призната је 1588. од Шпаније. У почетку се звала
Република уједињених провинција, а касније Холандија.
Почетком 17. вијека доживјела је велики напредак. Ускоро је постала једна од
најјачих трговачких сила. Заузела је нека подручја у Индији, Источној Индији, Јужној
Африци и Сјеверној Америци. У то вријеме Холандија је била најбогатија земља
Европе. У њеним банкама било је највише новца. Од средине 17. вијека губи свој
значај.
Губи ратове против Енглеза, Француза као и своје колоније. У рату против
револуционарне Француске је поражена и освојена. Наполеон је касније створио
Батавску републику, а касније је анектирао Француском царству.
Након Бечког конгреса 1815. Холандија је дио својих колонија изгубила у
корист Британског Империја, а то је компензоваано анексијом Белгије. Међутим, 1830.
године је Белгија оружаним устанком изборила независност. Низоземска то настоји
компензирати све већом експлоатацијом преосталих колонија, поготово у Низоземској
Источној Индији, чије ће јој сировине омогућити нагли развој индустрије у 19. вијеку.
У првом свјетском рату Холандија је била неутрална, али за вријеме другог
свјетског рата ју је 1940. године напала и окупирала нацистичка Њемачка. Њене
посједе у Индонезији је 1942. окупирао Јапан. Након завршетка рата ти су посједи
прогласили независност као Индонезија, што је Холандија признала након рата који је
трајао до 1949. године.
Након рата Холандија се релативно брзо опоравила и постала главни
заговорник регионалне сарадње, која је укључивала стварање Бенелукса, а касније
