STARENJE – STAROST
-Starenje i starost, pojmovi prisutni u svakodnevici nisu do danas obja
š
njeni i jasno definisani.
-Kroz celu ljudsku istoriju pronala
ž
enje uzroka starenja i starosti predstavljalo je veliki izazov.
Kao odgovor na pitanje za
š
to
ž
ivi organizmi stare i umiru razvilo se mnogo teorija, ali za sada ne
postoji ona koja bi zadovoljila odgovorom svu slo
ž
enost ovog procesa.
Definicije starosti su vrlo razli
č
ite, kao
š
to je i
proces starenja individualan.
Starenje je slo
ž
en proces kome nije pronadjen uzrok.
OSNOVNI POJMOVI
•
GERONTOLOGIJA je nauka o starosti i starenju. Uklju
č
uje sve profesije koje se bave
fenomenima procesa starenja: sociologe, socijalne radnike, psihologe, biologe,
antropologe, ekonomiste, lekare (od gr
č
ke re
č
i geron-starac, logos=nauka)
•
GERIJATRIJA istra
ž
uje najprikladnije na
č
ine le
č
enja i rehabilitacije. Medicina starijih
osoba.
•
PSIHOGERIJATRIJA-psihijatrija starije dobi
TEORIJE STARENJA
1.
Biolo
š
ke
2.
Psiholo
š
ke
3.
Sociolo
š
ke
PSIHOLO
Š
KE TEORIJE STARENJA
•
T.
ž
ivotnog veka
•
T. toka ljudskog
ž
ivota
•
T.
ž
ivotnih razdoblja K.Gustav Junga
•
T. razvojnih zadataka R. Havighursta
•
T. psihosocijalnog razvoja Eriksona
•
Kognitivna teorija starenja Thomae
SOCIOLO
Š
KE TEORIJE STARENJA
-Sociolo
š
ke teorije starenja imaju za cilj da objasne promene u odnosu pojedinca i dru
š
tva do kojih
dolazi u procesu starenja, koje se ogledaju u promenama socijalnih aktivnosti, socijalnih
interakcija i socijalnih uloga starijih osoba.
Makro i mikro sociolo
š
ke teorije starenja
-Starost predstavlja tre
ć
e (
č
etvrto) doba
ž
ivota (detinjstvo, zrelo doba i tre
ć
e-
č
etvrto doba).
-Ljudski vek se produ
ž
ava, a mnoge promene u
č
ovekovom biolo
š
kom ciklusu odvijaju se ne
š
to
ranije ili ne
š
to kasnije nego
š
to je to ranijih decenija bio slu
č
aj, menja se vreme u kome se osvajaju
razli
č
ite socijalne uloge:
Npr. Pubertet kod devoj
č
ica nastupa ranije, klimakterijum kod
ž
ena kasnije,
ž
ene kasnije postaju
majke. Ritam
ž
ivotnog ciklusa trpi promene.
KADA NASTUPA STAROST?
-Shodno tome, te
š
ko je odrediti kada po
č
inje starost,tj. hronolo
š
ka starost ne odgovara biolo
š
koj
starosti i nije mera fizi
č
ke i intelektualne starosti.
-
Č
ovek nije star onoliko koliko ima godina ve
ć
kako se odnosi prema njima.
-Hronolo
š
ka ,,granica“ starosti se stalno produ
ž
ava. Trenutno je pomerena na 65 ili vi
š
e godina.
-Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uzima 60 godina kao granicu, zbog kra
ć
eg
ž
ivotnog veka
u nerazvijenim zemljama.
-Kao statisti
č
ka kategorija, u savremenim dru
š
tvima se izra
č
unava na bazi dobne granice u kojoj
nastupa prestanak aktivnog radnog ciklusa (penzionisanje) i veli
č
ine kontigenta ,,starih“ u op
š
toj
populaciji.
-Problem starenja je vi
š
e od nastalih fiziolo
š
kih promena; obuhvata menjanje stavova i odgovora
na svet oko nas.
-S obzirom da postoje razli
č
iti obrasci starenja, ne postoji tipi
č
no pona
š
anje karakteristi
č
no za
ostarele osobe.
-Proces starenja traje
č
itavog
ž
ivota, odre
đ
en prethodnim
ž
ivotnim iskustvom, okolnostima u
kojima se osoba nalazi i njenim planovima za budu
ć
nost.
•
Starenje je slo
ž
en proces kome nije pronadjen uzrok.
•
Starenje je univerzalni proces-poga
đ
a sve osobe.
•
Starost nije bolest; predstavlja tre
ć
e i
č
etvrto
doba
ž
ivota (detinjstvo, zrelo doba i tre
ć
e,
č
etvrto
doba).
•
Bolest i zdravlje u starosti se prepli
ć
u, ali starost nije bolest.
•
Č
ovek nije star onoliko koliko ima godina ve
ć
kako se odnosi prema njima.
•
Starenje je individualan proces.
•
Svako stari na za sebe svojstven na
č
in.
•
POPULACIJA STARIJIH JE HETEROGENA.
Š
ta jo
š
č
ini populaciju starijih VULNERABILNOM pored osnovnih fiziolo
š
kih promena tokom
starenja ?
•
SIROMA
Š
TVO
•
SOCIJALNA ISKLJU
Č
ENOST
•
RAZNI GUBICI: NEZAVISNOSTI, BLISKIH OSOBA
•
TUGOVANJE
•
USAMLJENOST
•
OD AGE-IZMA DO ZLOSTAVLJANJA
,,FEMINIZACIJA STARENJA“
•
Ž
ene su brojnije
•
Razli
č
iti obrasci starenja
•
Na ve
ć
em riziku za razvoj demencije, depresije
•
Lo
š
iji ekonomski polo
ž
aj
•
Bolja socijalna podr
š
ka
OSNOVNA KARAKTERISTIKA PROCESA STARENJA
Starenje je univerzalni proces
-poga
đ
a sve osobe.
-Starenje je kompleksan proces koji izaziva niz promena u organizmu (na svim organima i
organskim sistemima).
-Osnovna karakteristika mu je opadanje svih funkcija u organizmu.
-Kompleksan proces u
č
ijoj osnovi le
ž
i gubitak adaptabilnosti organizma u funkciji vremena.
STARENJE JE INDIVIDUALAN PROCES
Svaki
č
ovek stari na za sebe poseban na
č
in-nema pravila starenja.
Proces individualnog starenja zavisi od
č
itavog niza faktora:
1.
nasle
đ
a,
2.
uslova i na
č
ina
ž
ivota,
3.
stava pojedinca,
4.
psiholo
š
kog tipa li
č
nosti i
5.
sposobnosti adaptacije.
-S obzirom da postoje razli
č
iti obrasci starenja, ne postoji tipi
č
no pona
š
anje karakteristi
č
no za
ostarele osobe.
-Proces starenja traje
č
itavog
ž
ivota, odre
đ
en prethodnim
ž
ivotnim iskustvom, okolnostima u
kojima se osoba nalazi i njenim planovima za budu
ć
nost
FIZIOLO
Š
KE PROMENE TOKOM STARENJA
Spolja
š
nost osobe se menja:
•
ko
ž
a postaje suva i naborana
•
kosa sedi
•
ko
š
tano-mi
š
i
ć
na masa se smanjuje-
•
mi
š
i
ć
i atrofiraju, kosti postaju sun
đ
eraste.
-Srce postepeno gubi svoju elasti
č
nost, dolazi do smanjenja njegove sposobnosti prilago
đ
avanja
na napor, a krvni sudovi postaju kruti, skleroti
č
ni.
-Disajni kapacitet se smanjuje sa oko 5l u 25-oj godini na oko 3l u 85-oj.
Promene na sistemu za varenje
•
u smanjenje lu
č
enja pljuva
č
ke i drugih sokova neophodnih za varenje hrane,
•
smanjuje se ili pove
ć
ava kiselost
ž
eluca,
•
smanjuje se povr
š
ina sa koje se apsorbuju hranljive materije,
•
protok krvi u crevima je manji i aktivnost creva se usporava.
Protok krvi u bubrezima se smanjuje- sporije se elimini
š
u raspadni produkti metabolizma.
Č
ula dodira, ukusa i mirisa manje su o
š
tra,
č
ulo vida i sluha slabe
OSNOVNE KARAKTERISTIKE PSIHI
Č
KIH FUNKCIJA U STAROSTI
Nema tipi
č
nog pona
š
anja za starije osobe.
-Na jednoj strani imamo lucidne,
ž
ivahne starce, na drugoj vrlo u
č
estale psihi
č
ke poreme
ć
aje.
-Sagledavaju
ć
i te dve krajnosti neki autori su poku
š
ali da defini
š
u fenomen statisti
č
ke starosti
predstavljen slabim upam
ć
ivanjem, slabljenjem pa
ž
nje, zamorljivo
šć
u, rigidnim uverenjima,
emocionalnom labilno
šć
u, hipertrofijom karakternih osobina iz mladosti.
-Vrlo te
š
ko je izdvojiti osnovne karakteristike psihi
č
kih funkcija u starosti, jer postoji
š
irok spektar
variranja u starenju i zahteva individualan pristup svakom pojedina
č
nom slu
č
aju.
-Psihi
č
ki status stare osobe, ne predstavlja obi
č
an zbir deficitnih promena pojedinih psihi
č
kih
funkcija ili sposobnosti, ve
ć
kvalitativno novo stanje s odre
đ
enom i specifi
č
nom strukturom.
-Za razliku od de
č
jeg uzrasta, u kome telesni i psihi
č
ki razvoj po pravilu proti
č
e sinhrono, u starosti
č
esto dolazi do razmimoila
ž
enja izmedju psihi
č
kog i telesnog stanja.
Nema pravila involucije.
-Za razliku od normalnog starenja, u osoba sa demencijom hijerarhije razvojnih stadijuma po
Piaget-u se uglavnom po
š
tuju.
Osnovni neuropsihijatrijski poreme
ć
aji starije
ž
ivotne dobi:
1.
Kognitivni: Demencije, delirijum
2.
Afektivni: depresije
PODELA STARENJA
•
PRIMARNO ili FIZIOLO
Š
KO STARENJE-involutivni proces harmoni
č
nog usporavanja
rada organa i njihovih funkcija.
•
SEKUNDARNO ili PATOLO
Š
KO STARENJE-disharmoni
č
an proces, uzrasne promene
koje nastaju ranije nego kod zdravih osoba odgovaraju
ć
eg uzrasta i vezan je za pojavu
bolesti.
STAROST NIJE BOLEST
-Starenjem, zbog dugotrajnog delovanja velikog broja faktora rizika, stvaraju se uslovi za pojavu
hroni
č
nih oboljenja, bilo da je re
č
o normalnom, prirodnom starenju, ili zavisno od biolo
š
kog
vremena ispoljavanja o patolo
š
kom ili ranom, tj. ubrzanom starenju.
-Bolest i zdravlje u starosti se prepli
ć
u, ali starost nije bolest. Bolest treba le
č
iti, a starost prihvatiti
KAO IZAZOV.
FUNKCIONALNA SPOSOBNOST
Osnovna karakteristika procesa starenja je opadanje svih funkcija u organizmu.
STARENJE-gubitak funkcionalne rezerve.
Zato, godine nisu mera ne
č
ije starosti.
FUNKCIONALNA SPOSOBNOST-jedan od osnovnih pokazatelja stanja starije osobe.
Sposobnost funkcionisanja u fizi
č
koj, mentalnoj, socijalnoj i svim drugim sferama
ž
ivota.
ALCHAJMEROVA BOLEST-OD PREPOZNAVANJA DO LE
Č
ENJA
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je demenciju 2012.godine proglasila javno-zdravstvenim
prioritetom zbog globalnog uticaja i izazova za socio-zdravstvene sisteme svih dru
š
tava; nagla
š
en
je zna
č
aj razvijanja preventivnih strategija ranog otkrivanja i pravovremenog le
č
enja.
Demencija je porodi
č
no sistemska bolest; zbrinjavanje
о
s
о
b
а
obolelih od demencije je fizi
č
ki
i
е
m
о
tivn
о
n
а
p
о
rn
о
,
а
i vr
е
m
е
n
о
m i
е
k
о
n
о
mski iscrplju
ј
u
ćе
, tj. ostavlja ozbiljne posledice na
psiho-fizi
č
ko zdravlje negovatelja.
O demencijama u brojkama
•
Preko 46 miliona ljudi u svetu je obolelo od demencije, a do 2050.g.
ć
e ih biti 131,5
miliona.
•
Tro
š
kovi vezani za demenciju se procenjuju na 818 milijardi $, kao 18. privreda u svetu.
•
94% obolelih
ž
ivi u zemljama niskog ili srednjeg stepena razvoja
•
Svake 3 sekunde se otkriva jedna osoba obolela od demencije
•
9,9 miliona novih slu
č
ajeva obolelih od demencije u
•
2015.godini
U Srbiji ..
• Procenjuje se da 6-10 % populacije posle 65. godine starosti razvija demenciju.
• Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji ima oko 17,7 % starijih od 65 godina, tako da
nas o
č
ekuje sve ve
ć
i porast obolelih od demencije, s obzirom na to da je starost najpoznatiji,
nepromenjivi faktor rizika za razvoj Alchajmerove bolesti (AB).
DEMENCIJE
Demencije su grupa bolesti koje prouzrokuju napreduju
ć
i, nepovratan gubitak mentalnih funkcija,
koji se ispoljava kao gubitak sposobnosti osobe da misli, pamti i rasu
đ
uje, sa promenama li
č
nosti,
raspolo
ž
enja i pona
š
anja do postepenog, ali potpunog gubitka svakodnevnih ve
š
tina tj. Da ne mo
ž
e
samostalno da se obu
č
e, kupa, jede, hoda…
Š
TA JE TO ALCHAJMEROVA BOLEST (AB)?
Alchajmerova bolest je degenerativna bolest mozga i naj
č
e
šć
i uzrok demencije.
Obuhvata
č
itav kontinuum od inicijalnih patolo
š
kih promena mozga pre simptoma do razvoja
demencije usled nagomilavanja pomenutih promena; obuhvata osobe sa blagim kognitivnim
poreme
ć
ajem uzrokovanim ovom bole
šć
u, asimptomatskih osoba sa verifikovanim biomarkerima
za AB, do onih sa razvijenim simptomima demencije ili Alchajmerove demencije, stadujuma u
kontinuumu ove bolesti.
