VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA „ČAČAK“
SEMINARSKI RAD
PREDMET: BANKARSTVO
TEMA:
ISLAMSKO BANKARSTVO
Profesor: Student:
dr Milosav R. Stojanović Miljan Radonjić 121/051
Niš
Decembar, 2018.
1. Uvod
Prva islamska banka je osnovana 1963. godine u Egiptu. Osnovanje ove, kao i drugih
banaka koje su se opredelile da posluju u skladu sa principima šerijata (islamski verskim
zakonom koji strogo zabranjuje poslovanje sa kamatom) smatrano je utopijom. Temelji
islamske ekonomije su uspostavljeni u Kuranu i Hadisu hiljadu godina pre nego što su
uspostavljeni temelji klasične ekonomije na zapadu. Povezivanje konvencionalnog bankarstva
sa islamskim načinom poslovanja pre nekoliko godina izgledalo je nemoguće. Međutim, danas
je zabeležena velika ekspanzija ovog načina poslovanja. Sve je više svetskih konvencionalnih
banaka koje se polako okreću islamskom načinu poslovanja koje je samo do pre nekoliko
godina smatrano neperspektivnim. To ima za posledicu da se od islamskih finansijskih sistema
najviše primenjuje islamsko bankarstvo.
Finansijski sistemi su uvek bili temelj rasta i razvoja gospodarstva koji su investicijama
podsticali proizvodnju, razvoj i potrošnju u gospodarstvu. Međutim, pojava velike ekonomske
krize pokazala je nedostatke savremenog „zapadnog“ finansijskog sastava. Posledice rasta radi
samoga rasta (grown because growth) bile su globalne. Mnoge države su se suočile s
bankrotom,a bankarski sistem je uz finansijsko tržište bio najviše pogođen ovom krizom što je
rezultiralo velikim brojem stečaja banaka i finansijskih kompanija te intervencijom država u
cilju očuvanja sistema. Dok se zapadne zemlje pokušavaju nositi s teretom rastuće ekonomske
krize, zemlje istoka uprkos svojim problemima imaju znatan i održivi ekonomski rast
zahvaljujući primeni kvalitetne alternative finansijskog sistema u obliku Islamskog finansijskog
sistema. Takav finansijski sistem nazivaju još i etičkim finansijskim sistemom jer ima ulogu da
ravnomerno izrazi etičku, moralnu i društvenu dimenziju s ciljem ostvarenja jednakosti u
društvu. Deo šireg koncepta islamske ekonomije je islamsko bankarstvo koje je zasnovano na
osnovnim postavkama Islama sa velikim naglaskom na moralne, duhovne i etičke vrednosti.
Kao glavna karakteristika islamskog bankarstva navodi se apsolutna zabrana primanja i davanja
kamate(Riba). Koncept islamskog bankarstva je postao opšteprihvaćen način poslovanja u
velikom broju zapadnih multinacionalnih banaka, koje svoje poslovanje zasnivaju na
beskamatnom, interest free, etičkom ili dozvoljenom načinu finansiranja.
Islamska ekonomska filozofija zasniva se na islamskom konceptu čoveka, naređivanju
činjenja dobra i zabrani činjenja zla. To znači da islamske banke posluju prvenstveno da
zadovolje potrebe klijenata, a tek kada njihove potrebe budu zadovoljene na pravi način banka
će ostvariti zasluženu zaradu. Islamsko bankarstvo predstavlja beskamatni oblik poslovanja,
Novi pokušaj osnivanja islamske komercijalne banke učinjen je 1975. godine kada u
Dubaiju sa radom počinje prva islamska komercijalna banka, Dubai Islamic Bank. Tokom
1980.-ih počele su rasprave o islamskom bankarstvu i islamskim finansijama.
Mnoge muslimasnke zemlje su imenovale stručna tela da rade na detaljima islamskog
bankarstva. Nekoliko univerziteta počelo je podučavati predmet islamskog bankarstva i
podsticati na istraživanja. Brojni seminari i konferencije skrenule su pažnju na temu u mestima
kao što su Kuala Lumpur, Dhaka, Islamabad, Bahrein, Jeddah, Kairo, Khartoum, Sokoto
(Nigerija), Tunis, Ženeva, London i New York . Razvoj islamskog bankarastva je bio pod
snažnim uticajem političkih prilika u svakoj od zemalja islamskog sveta. Neke od banaka su
potpuno islamizirale svoje finansijske sisteme, međutim ni u jednoj taj proces nije protekao bez
problema. Mnoge banke su imale problem da u potpunosti transformišu i prilagode svoje
poslovanje islamskim principima.
Na primer, u Sudanu vlada je islamizirala bankarski sistem ali istovremeno je i
omogućila bankama da posluju s kamatom te je takav pristup doveo do konfuzije deponenata
prema islamskim bankama. Islamske banke su nastajale u nepovoljnom okruženju jer je
celokupan sistem institucije, pravila ponašanje, tržište bilo prilagođeno poslovanju na
kamatnom principu. Kasnijim razvojem i na Zapadu je došlo do osnivanja islamskih banaka
tako je 1978. godine osnovana prva islamska banka na zapadu i to u Luksemburgu 1978.
godine. Investiranje zapadnih banaka za uspostavljanje odnosa i poslovne saradnje sa
islamskim bankama u stalnom je porastu. Sve više zapadnih konvencionalnih banaka pruža
usluge islamskog bankarastva.
3. Islamski finansjiski sistem
Jačanje i razvoj islamskog finansijskog sistema podrazumeva razvoj islamskog
finansjiskog tržišta, islamskih finansijskih instrumenata, islamskih finansijskih institucija i
pravila ponašanja koja su obavezna za sve subjekte u islamskoj finansijskoj sferi.
Islamski finansijski sistem beleži stalna unapređenja. Najznačajniji napredak ostvaren
je početkom devedesetih godina, kada dolazi do osnivanja nekoliko komercijalnih banaka koje
su se opredelile da svoje ukupno poslovanje usklade sa principima Šerijata. Snažan podsticaj
razvoju islamskih finansija bilo je i osnivanje Islamske banke za razvoj sa sedištem u Đedi,u
Saudijskoj Arabiji.
Početkom devedesetih godina uspostavljaju se uslovi za razvoj islamskog novčanog
tržišta, ali i međunarodnog islamskog tržišta vrednosnih papira. Uspostavlja se Islamic Dow
jones Index, kao i Financial Times Islamic Inedx, te omogućava transakcije na berzama u skladu
sa principima Šerijata. Aktuelni su dogovori o vođenju zlatnog dinara kao zajedničke valute
islamskog finansijskog tržišta, valuta koja bi imala puno pokriće u zlatu.
Danas u svetu posluje više od 350 različitih islamskih finansijskih institucija koje
posluju u više od 50 zemalja na svih pet kontinenata, a posebno u područjima Bliskog Istoka,
Afrike, Jugoistočne Azije, Severne Amerike i Evrope.
Pored njih postoji i niz nebankarskih finansijskih institucija:
Islamsko novčano trtište
Islamske berze,
Islamski uzajamni fondovi i
Islamske osiguravajuće kompanije koje posluju na principu Šerijata
4. Načela na kojima počiva islamsko bankarstvo
Za razliku od konvencionalnog finansijskog sistema koji se fokusirao primarno na
ekonomske aspekte transakcija, islamski finansiski sistem ima ulogu da ravnomerno izrazi
etičku,moralnu, društvenu i religijsku dimenziju sa ciljem ostvarenja jednakosti u društvu, a za
dobrobit društva kao celine. Islamsko bankarstvo se zasniva na osnovnom načelu, a to je
apsolutna zabrana primanja i davanja kamate. Pravednost predstavlja osnovni princip islamskog
ekonomskog pristupa, pa time i islamskog bankarstva. Razlika je od krucijalne važnosti pošto
Bog jasno dozvoljava trgovinu i zabranjuje kamatu. Osnovni principi na kojima počiva
islamsko bankarstvo su:
Finansiranje pokriveno imovinom
- Ovo je jedna od najvažnijih karakteristika
islamskog bankarstva. Konvencionalni pristup finansiranja podrazumeva da banke i finansijske
institucije rade samo s novcem i vrednosnim papirima, koje ih definišu i tretiraju kao robu, i
njihovom razmenom za taj isti novac uzimaju kamatu kao logičnu i opravdanu. Za razliku od
toga, finansiranje u Islamu uvijek je zasnovano na realnim dobrima koja imaju stvarnu
upotrebnu vrednost sama po sebi. Pošto novac po sebi nema upotrebnu vrednost, nego služi
samo kao mera vrednosti i sredstvo razmene, on po Islamu ne može biti predmet trgovine. Profit
se stvara kada nešto, što ima upotrebnu vrednost po sebi, bude prodato za novac ili da se
razmenjuju različite valute jedna za drugu.
