4
1. MS-DOS Operativni sistem
DOS
(Disk Operating System)
je naziv za operativni sistem koji se počeo pojavljivati krajem
70-tih godina 20. vijeka. U slobodnom prevodu DOS znači operativni sistem za diskove (flopi disk
i tvrdi disk). DOS je takođe i apstrakcijski sloj u operativnim sistemima ili samo dio kao recimo u
ranim verzijama Vindouz (
Windows
) operativnog sistema. U operativnim sistemima komandni
procesor (
shell
) je nekada dio DOS-a ili je zasebna cjelina.
DOS je takođe poznat kao skraćenica za Majkrosoftov MS-DOS. Novi operativni sistemi više ne
koriste skraćenicu DOS u svom nazivu, već koriste OS jer skoro svi novi operativni sistemi rade
mnogo više poslova od samog upravljanja diskovima.
MS-DOS, kao i drugi operativni sistemi, upravlja tokom informacija između različitih dijelova
vašeg računarskog sistema. Sa MS-DOS-om radite kucajući ili birajući komande koje usmeravaju
sistem da izvrši postavljene zadatke. MS-DOS obuhvata komande koje možete da koristite za
izvršavanje sljedećih zadataka:
upravljanje datotekama i direktorijumima,
održavanje diskova,
konfigurisanje hardvera,
optimizacija korišćenja memorije,
ubrzavanje izvršavanja programa i
prilagođavanje MS-DOS-a.
Postoje dva načina na koja možete raditi sa MS-DOS-om - koristeći
MS-DOS Shell
(šel-jezgro) ili
kucajući komande u komandnoj liniji.
2. MS-DOS komandna linija
Komandna linija
je linija u kojoj kucate komande (naredbe). Komandni prompt (odzivnik)
pokazuje da ste u komandnoj liniji. Prompt može biti slovo za logičku oznaku disk jedinice praćeno
obrnutom kosom crtom (engl. Backslash- "beksleš") (c: ili a:, na primjer) i nazivom direktorijuma
(na primjer, c:dos). Slovo pokazuje koja je disk jedinica aktivna jedinica. MS-DOS pretražuje
aktivnu disk jedinicu kako bi pronašao informaciju koja je potrebna da bi procesirao komande koje
ste otkucali. Da biste naveli MS-DOS da izvrši zadatak, vi kucate komandu (na monitoru desno od
komandnog prompta pojavljuju se znaci koje kucate), a zatim pritiskate taster sa natpisom "Enter".
MS-DOS Shell Osim komandne linije, za rad sa većinom MS-DOS komandi može se koristiti i
MS-DOS Shell. On nudi vizuelni način rada sa MS-DOS-om i prikazuje disk jedinice,
direktorijume, datoteke i programe koji vam stoje na raspolaganju. Komande u MS-DOS Shell-u
navedene su u tzv. menijima; nazivi ovih menija smješteni su duž vrha ekrana. U MS-DOS Shell-u
komande birate iz menija, uz pomod tastature ili miša. Treba napomenuti da se ne mogu sve MS-
DOS komande koristiti iz MS-DOS Shell-a; neke komande morate kucati u komandnoj liniji.
Korišćenje datoteka i direktorijuma Informacije koje računar koristi smještene su (memorisane) u
datotekama (engl. files). Instrukcije koje se koriste za izvršavanje programa smještene su u
5
programskim datotekama (engl. program files), a informacije koje vi stvarate korišćenjem
programa smeštaju se u datoteke podataka (engl. data files).
Kada radite sa nekim programom MS-DOS procesira informacije smještene u programskim
datotekama i po potrebi ih prosljeđuje sistemu (računaru). Kada završite sa korišćenjem programa,
vaši podaci su smješteni na disku u datotekama podataka. Svakoj datoteci dodeljujete ime tako da
je možete identifikovati na osnovu konteksta. Organizovanje datoteka u direktorijume i
poddirektorijume na disku podseća na organizovanje dokumenata u fascikle, a zatim njihovo
odlaganje u fioke regala. MS-DOS ima pravila za imenovanje datoteka. Kada formatirate disk,
MS-DOS kreira jedan veliki direktorijum, koji se naziva korenski (osnovni) direktorijum (engl.
root directory). Svi drugi direktorijumi koji se kreiraju granaju se iz korenskog (osnovnog)
direktorijuma. Osnovne napomene o radu u komandnoj liniji MS-DOS označava da je u modu
komandne linije prikazujudi komandni prompt, na primer.
MS-DOS komanda može imati do tri (sastavna) dijela. Svaka komanda ima ime. Neke komande
zahtevaju jedan ili više parametara koji identifikuju objekt sa kojim vi želite da MS-DOS nešto
uradi. Neke komande takođe uključuju (obuhvataju) jedan ili više tzv. prekidača (engl.
Switches-"svičevi"), koji modifikuju aktivnost koja treba da bude izvršena. Naziv (ime) komande,
koji prvo kucate, određuje akciju koju želite da MS-DOS izvede. Neke komande (takve kao CLS -
engl. CLear Screen - komanda koja briše ekran) sastoji se samo od naziva. Međutim, većina MS-
DOS komandi zahteva još nešto osim prostog navođenja naziva. MS-DOS ponekad zahteva
dodatnu informaciju koja se specifikuje parametrima posle naziva komande. Parametar definiše
objekat na kome vi želite da MS-DOS izvrši neku aktivnost. N a primer, komanda DEL zahteva da
imenujete datoteku koju želite da obrišete. Pretpostavimo da želite da obrišete datoteku
SPISAK.TXT. To dete postidi ako otkucate:
del spisak.txt
Neke komande zahtevaju više od jednog parametra. Na primer, želite da preimenujete
("prekrstite") datoteku koristeći komandu RENAME (skradeni oblik REN). U tom slučaju morate
uključiti i originalno ime (naziv) datoteke i novo ime datoteke. Naredna komanda preimenuje
SPISAK.TXT u LISTA.TXT:
ren spisak.txt lista.txt
Kod nekih komandi parametri su opcioni (neobavezni). Na primer, ako koristite DIR komandu bez
parametara, na ekranu de se pojaviti lista datoteka iz direktorijuma koji trenutno koristite. Ako
uključite parametar (na primer, oznaku druge disk jedinice), izlistate se datoteke u drugom
direktorijumu.
Prekidač je kosa crta /, obično praćena jednim slovom ili brojem. Prekidači se koriste da bi se
modifikovao način na koji komanda izvršava zadatak. Na primer, pretpostavimo da želite da
upotrebite komandu DIR da biste videli listing direktorijuma koji sadrži veliki broj datoteka. Kada
otkucate samo komandu DIR, nazivi datoteka se izlistavaju na ekranu tako brzo da ne možete stići
da ih pročitate. Ako dodate prekidač /p, možete pregledati listu datoteka deo po deo, tj. ekran po
ekran. Neke MS-DOS komande nemaju uopšte prekidače, dok neke imaju po nekoliko. Ako
komanda ima više od jednog prekidača, oni se navode jedan posle drugog. Prekidači se razdvajaju
"blankom" (jednim praznim mestom), ali to je opciono (neobavezno).
