СЕМИНАРСКИ РАД
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ
РАДНО ПРАВО
Тема: Право на штрајк
Ментор
://///////////////////////
Студент: ////////////////
----------------------------------------------------------------------------------------------
2.Штрајк
Сама проведба штрајка претпоставља одлуку о ступању у штрајк коју доноси орган
синдиката, одређен општим актом синдиката, или већина запослених код послодавца где
није образован синдикат или он не делује из одређених разлога. Штрајк се мора најавити и
то најкасније пет дана пре дана одређеног за почетак штрајка. Штрајкачки одбор и органи
којима је доста-вљена одлука о ступању у штрајк, дужни су да отпочну преговоре за
споразумно решавање спорних захтева. Ако се такав споразум не постигне, преговори ће
се наставити и за време штрајка. Штрајк престаје споразумом страна у спору или одлуком
синдиката, односно већине запослених о престанку штрајка
Општа правила о ступању у штрајк примењују се и код посебног режима штрајка у
делатностима од јавног интереса (водопривреда, јавни саобраћај, електропривреда, ПТТ
саобраћај, комуналне услуге и др.), осим у одређеним ситуацијама када специфичност
обављања ових делатности захтева посебно поступање. Тако, запослени у овим
делатностима могу почети са штрајком тек под условом да је обезбеђен минимум процеса
рада. Минимум процеса рада утврђује оснивач, односно директор јавног предузећа или
установе, који је дужан да узме у обзир, том приликом, и мишљење синдиката и
објективне околности случаја и пословања.
Прихватање захтева је услов за обуставу штрајка, уколико синдикат (радници) не прекине
штрајк због делимичног прихватања захтева, или потпуног неприхватања, и оцене да
штрајк у датом моменту не доноси решење.
Послодавци имају одговорајуће право - локаут. У нашем праву није предвиђена таква
могућност (нема прописа о локауту).
Затварање (локаут) предузећа када је таква могућносг превиђена, онемогућава радницима
рад независно од њихове спремности да раде.
Према нашем праву, преговараање је колективна акција радника (запослених) која се
организује и спроводи одлуком синдиката или већине радника ради решења колективног
спора, који се није могао решити мирним путем.
Штрајк се састоји из низа поступака, међу којима је најважнији престанак са радом по
одређеној процедури, и одбијање радног ангажовања док штрајк траје.
Процедура подразумева одговарајући прописани поступак:
за ступање у штрајк,
за отпочињање штрајка,
понашање (права и обавезе) за време штрајка.
Процедура организовања штрајка не подразумева обавезно увек низ радњи, већ неколико
радњи или чак само једну. Тако нпр. штрајк упозорења је акција која се и у процедури
најаве и изведби састоји из објаве и сгупања у штрајк кратког трајања. У ствари цела
акција је у једном акту који се састоји из две радње: објављивања ступања у штрајк
упозорења и његову реализацију. У случају штрајка упозорења најава штрајка се мора
учинити најмање двадесетчетири часа пре отпочињања штрајка.
То је, међутим, кратак рок јер се штрајк односи на следећи радни дан. Штрајк траје кратко
али долази изненада и циљ му је да покаже одлучност синдиката (односно радника) у
погледу захтева које истичу, и намере да путем потпуног штрајка, покушају остварити
своје захтеве, ако нема споразума са послодавцима, односно ако послодавци прихвате
захтеве радника. Штрајк упозорења може имати и неку другу сврху - изражавања неког
става, по одређеном социјално економском или политичком питању.
„Законске одредбе о одредбе о штрајку –
Одредба Закона о штрајку у којој стоји да је штрајк прекид рада који запослени организују
ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада је, наизглед,
јасна. Она је у извесној мери коресподентна и ослања се на дефиницију штрајка у
упоредном праву.“
Ова дефиниција се, међутим, показује недовољном и непотпуном у нашим условима.
Наиме, као што смо видели, наши прописи о закључивању колективних уговора не садрже
одговарајуће и потпуне одредбе о мирном решавању спорова, који треба да претходе
штрајку..
У погледу организовања и спровођења штрајка данас велики (чак пресудан значај) изгледа
има наслеђе из претходног периода, везано за тзв. обуставе рада.
