Ličnost, karakteristike i vrste, značaj sa stanovišta organizacionog ponašanja
САДРЖАЈ
УВОД..................................................................................................................... 3
1. ЛИЧНОСТ И ЛИЧНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ......................................................4
1.1. Дефинисање и основне димензије личности...............................................5
1.2. Слагање личности и врсте посла..................................................................8
1.3. Биографске карактеристике.......................................................................... 9
1.4. Способност................................................................................................... 10
1.5. Слагање особе и организације....................................................................11
1.6. Жене и каријера...........................................................................................13
2. ЛИЧНОСТ И ОРГАНИЗАЦИЈА.......................................................................14
2.1. Приступ са становишта личности..............................................................15
2.2. Приступ са становишта организације........................................................17
3. ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ И ПОСВЕЋЕНОСТ ПОСЛУ............................18
3.1. Димензије посла и задовољство послом....................................................19
3.2. Задовољство послом и продуктивност......................................................20
3.3. Задовољство послом и напуштање посла..................................................22
3.4. Задовољство послом и одсуствовање........................................................22
ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................23
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................24
2
УВОД
Потреба за проучавањем организације настала је као посљедица сазнања да се
човјеково понашање у радној ситуацији не може објаснити само законитостима
његовог понашања у радној групи.
Људи се различито понашају на послу из простог разлога јер су различите
личности.
Уобичајена пракса је да се психолошки опис неке особе даје преко термина
темперамента, карактера и личности. Ова три термина се некада користе у истом
значењу, некада се темперамент и карактер третирају само као одређени аспекти
личности, али не постоји јасна подјела која би их прецизно диференцирала.
Постоји велики број теорија личности, али ниједна до сада није дала
свеобухватно објашњење које би укључило све аспекте које појам личности у себи
носи. Тако ниједна дефиниција појма личности коју дају различити теоретичари није
потпуна, али се већина слаже око тога да је личност један од темељних појмова
психологије као науке.

4
1.1. Дефинисање и основне димензије личности
Под личношћу се најчешче подразумијева посебан комплексан, интегрисан,
конзистентан и релативно стабилан склоп психолошких карактеристика индивидуе,
који одређује њено карактеристично и досљедно понашање. Може се рећи да је
личност свеобухватни појам који претендује да појединца објасни у цјелини.
Личност је јединствена комбинација биолошки датих и стечених особина које су у
интеракцији.
Личност се најчешће дефинише као јединствена комбинација карактеристика
особе, која произилази из начина на који се појединац понаша и ступа у интеракције
са другима. Све дефиниције личности уважавају чињеницу да се ради о
јединственом профилу или комбинацији особина који издвајају личност од осталих у
њеном окружењу, као и да се личност особе и формира и исказује кроз интеракцију
са другим људима. Интеракције у које особа ступа током свога живота обликују
њену личност али исто тако, ми тек на основу тих интеракција може видјети каква је
неко заиста личност.
Два основна фактора који обликују личност су : насљеђе (генетска структура
и физичке предиспозиције) и околина у којој личност сазријева и ради (породица,
социјалне групе, нација и култура). Неки аутори додају и ситуацију као корективни
фактор. Ситуација није подједнако значајан фактор као насљеђе и околина, али може
значајно да утиче на личност. Ријетко може да створи неку особину коју личност
нема, али може да потенцира неку скривену особину за коју особа није ни знала да је
посједује.
Најзначајнија класификација особина, карактеристика или црта личности
резултирала је у моделу пет великих димензија личности (
Big Five Model
).
Дуготрајним истраживањем је од преко 17.000 особина или црта личности издвојено
5 основних димензија по којима се све личности разликују:
Екстровертност–интровертност
(друштвеност или отвореност): степен у
коме је особа друштвена, односно задовољна односима са другима.
Екстравертни или друштвени или отворени људи су комуникативни,
отворени и пријатељски расположени према другима. Интровертни,
недруштвени, затворени људи су мање склони да ступају у социјалне
интеракције, мање уживају у успостављају релација са другима;
5
Пријатност или сагласност
: ова особина показује тежњу особе да буде
сагласна и у добрим односима са осталим људима. Обично су то људи
који показују висок степен бриге за друге, повјерљиви су, колегијални,
пристојни. Одлични су као чланови тима и одговарају им послови који
захтијевају развој међуљудских односа. Ова димензија личности има са
једне стране екстрема: кооперативност, топлину, повјерење док са друге
има антагонизам, хладноћу, неповјерење;
Савјесност
: она показује степен у којем је појединац пажљив, скрупулозан
и истрајан. Особе са високим нивоом савјесности имају висок степен
организованости, темељите су, уредне и самодициплиноване. С друге
стране, особе са ниским нивоом савјесности обично немају осјећај за
правац активности и самоконтролу. Оне су импулсивне, безбрижне и врло
често у организацији неефикасне;
Емоционална стабилност, прилагођеност или неуротичност
: људи који су
прилагођени или емоционално стабилни су смирени, стабилни, опуштени
и осјећају се безбиједно. Они су на послу врло често ефикасни. На другој
страни, особе које имају ниску емоционалну стабилност и прилагођеност,
а високу неуротичност ће бити нервозни, неповјерљиви, несигурни и често
збуњени, па није чудно да ће на послу бити неефикасни;
Отвореност
: ова димензија личности са једне стране има особине као што
су: креативност, оригиналност, радозналост, отвореност за нова искуства,
маштовитост, неконвенционланост и склоност ризику, а на другом крају
димензије се налазе: затвореност, конвенционалност, конзервативизам,
немаштовитост, аверзија према ризику, итд. Ово се сматра добром
карактеристиком за послове који су подложни сталним промјенама,
иновацијама или укључују значајан ниво ризика.
Неке димензије личности од значаја за организационо понашање:
Локус контроле
је степен до кога човјек вјерује да може да контролише
сопствену судбину. Неки вјерују да је све што се дешава резултат њихових
(не)чињења и да они сами граде свој живот. Они имају интерни локус
контроле јер сматрају да је контрола у њима самима. Они који сматрају да
све што им се дешава је резултат дјеловања других или судбине имају
екстерни локус контроле:

7
су свјесније себе и своје околине и више обраћају пажњу на понашање
других у организацији, више мијењају радна мјеста;
Склоност ризику
је степен до кога појединац прихвата ризик. У истој
ситуацији два човјека ће прихватити различит степен ризика. Особе
више склоне ризику доносе одлуке брже, на основу мање информација.
Табела бр. 1
– Два основна типа личности
Особа типа А
Особа типа Б
Увијек се креће, ради и једе брзо.
Никада не пати од осјећаја хитности и
нестрпљења.
Нестрпљива и незадовољна брзином
којом се већина ствари око њега одвија.
Никада не осјећа потребу да излаже и
дискутује своја достигнућа, осим ако не
мора.
Настоји да ради двије-три ствари
истовремено.
Игра се ради задовољства, а не да би
показао своју супериорност.
Не зна шта би радила у слободно
вријеме.
Може да се опусти без осјећаја кривице.
Опсједнута је бројевима, мјерењем свога
успјеха у квантитативном погледу.
Никада не пати од осјећаја хитности и
нестрпљења.
1.2. Слагање личности и врсте посла
Према Холандовој теорији, иако су све особине људи легитимне и
равноправне неопходно је ускладити те особине са типом посла који човјек обавља.
Слагање личних особина са захтјевима посла не само да повећава продуктивност
запосленог него ће повећати и његово задовољство послом који обавља. Према овом
концепту, постоји 6 главних типова личности са карактеристикама које су погодне за
одређена занимања. Типови личности су: реалистичан, истраживач, социјални,
конвенционални, предузетнички, умјетнички тип личности.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti