2
САДРЖАЈ:
УВОД ......................................................:.................................................................................
3
1. АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ ....................................................................................
4
1.1. РОЂЕЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ АЛЕКСАНДРА МАКЕДОНСКОГ ................................. 4
1.2. ПОЧЕТАК ВЛАДАВИНЕ ............................................................................................... 5
2. ПОХОД НА ПЕРСИЈУ ......................................................................................................
8
2.1. ОСВАЈАЊЕ МАЛЕ АЗИЈЕ, СИРИЈЕ И ЕГИПТА ........................................................
8
2.2. ПОХОД НА ИСТОК ......................................................................................................... 11
2.3. СМРТ АЛЕКСАНДРА И РАСПАД МАКЕДОНСКОГ ЦАРСТВА .............................
12
ЗАКЉУЧАК ...........................................................................................................................
15
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................
16
4
1. АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ
1.1. РОЂЕЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ АЛЕКСАНДРА МАКЕДОНСКОГ
Александар Велики рођен је 20/21 јула 356. прије Христа у Пели, престолници
краљевине Македоније. Његов отац био је македонски краљ Филип ИИ Македонски, а
његова мајка Олимпијада била је четврта Филипова супруга и ћерка епирскога краља
Неоптолема И од Епира. Иако је Филип ИИ Македонски имао седам (или осам) жена
Олимпијада је једно вријеме била његова главна супруга. Неколико легенди исплетено је
око Александровога рођења или дјетињства, а све су имале за циљ да покажу да
Александар није обично дијете. Према Плутарху Олимпијада је уочи свадбе сањала да је
њену утробу погодила муња, што је изазвало велику ватру, који се на све стране надалеко
раширила. Према другој легенди, коју преноси Плутарх Филип је након вјенчања себе
видио у сну како женину утробу осигурава печатом са ликом лава. Плутарх је понудио низ
интерпретација тога сна, да је Олимпијада зачела прије брака или по другом тумачењу да
је Александров отац сам Зевс.
Дио античких коментатора тврдио је да је Олимпијада измислила и ширила причу о
Александровом божанском поријеклу. Александар се родио на дан, када је Филип
припремао опсаду Потидеје на полуострву Халкидици. Истога тога дана Филипу је стигла
вијест о великој Парменионовој побједи над Илирима и Пеоњанима. Тога дана стигла му је
и вијест да је његов коњ побједио на Олимпијским играма. Тога дана спаљен је Артемидин
храм у Ефезу, једно од седам свјетских чуда, па је Хегесија из Магнесије изрекао досетку
да је храм изгорио зато, јер је Артемида бабичила приликом Александрова рођења. Те
легенде и приче настале у у доба када је Александар постао краљ, па је могуће да су
настале на његов подстицај, са намјером да се покаже да је он натчовјек и да му је од
рођења судбински одређена велика улога.
Док је био мали Александрова дадиља била је Ланика, сестра његовога будућега
генерала Црнога Клита. Касније га је подучавао строги Олимпијадин рођак Леонида.
Други наставник био је Лисимах из Акарнаније, који је био омиљен, јер је Александра
називао Ахилејем. Попут осталих македонских племића Александар је научио да чита,
свира лиру, јаше, лови и да се бори. Када је имао десет година један трговац из Тесалије
понудио је Филипу ИИ Македонскоме коња Букефала за 13 таланата (по данашњој цијени
1,1 милион евра). Међутим коњ је био толико дивљи, да га нико није могао да узјаше.
Филип је већ био одустао од куповине коња, али Александар је тврдио да он може да га
узјаше, што је и доказао. Филип је био толико изненађен, пошто му је син обуздао коња,
кога искусни јахачи нису могли да обуздају. Био је одушевљен Александровом храброшћу
и умјећем, па је рекао Александру да тражи краљевство, које ће њега бити достојно, пошто
је Македонија за њега премала. Коњ Букефал је био вјерни Александров пратилац на свим
његовим походима све до Индије. Када је коњ погинуо Александар је онда један град
Букефалију назвао по свом коњу.
5
Када је Александру било 13 година Филип је за њега почео да тражи погоднога
учитеља, а у обзир су долазили такве величине попут Сократа или Спеусипа. На крају се
Филип ИИ Македонски одлучио за Аристотела. Као учионицу одабрао је Нимфеј код
Мијезе у доброј хладовини. Филип је не само богато наградио Аристотела, него је поред
тога поново подигао његов родни град Стагиру, а бивше становништво откупио из ропства
и са њима поново населио град. Школу у Мијези заједно са Александром похађали су
краљевски пажеви, тј. синови највишега македонскога племства, а међу њима су били
Птолемеј, Хефестион, Касандар, Неарх, Харпал и Филота Парменионов. Многи од њих
постаће Александрови пријатељи и будући генерали. Аристотел је учио Александра и
његове пратиоце филозофији, етици, политици, логици, геометрији, зоологији, реторици,
моралу, религији и умјетности. Аристотел је Александру усадио љубав према науци,
филозофији и читању. Развио је код њега страст за Хомером, а посебно Илијадом.
Александар се током свих својих похода није одвајао од Илијаде, коју је од Аристотела
добио на поклон.
1
Када је имао 16 година, тј 340. прије Христа, окончало се Александрово
образовање. Филип ИИ Македонски је тада отишао у поход против Бизантија и Перинта,
па је у Македонији оставио Александра као регента и наследника. За сваки случај са
Александром је оставио Антипатра и Пармениона. За вријеме Филипова одсуства
побунило се трачко племе Мајђана, али Александар је брзом акцијом заузео њихову
територију и истјерао их. То подручје колонизирао је грчким становништвом и основао
град Александропољ. Кад се Филип вратио послао је Александра са омањом војском да
угуши једну побуну у јужној Тракији. За вријеме другога похода против Перинта
Александар је спасио Филипу живот. Град Амфиса почео је да обрађује свете земље
Делфског пророчишта. То светогрђе је омогућило Филипу да опет интервенише у Грчкој.
Филип је тада још увијек био заузет у Тракији, па је наредио Александру Македонском да
припреми војску за поход у Грчку. Александар је био забринут због могућности
интервенције грчких држава, па је због тога припремао војску правећи се да иде да
нападне Илирију. За вријеме тога метежа Илири су искористили ситуацију и напали су
Македонију, али Александар их је одбио.
1.2. ПОЧЕТАК ВЛАДАВИНЕ
Филип ИИ Македонски се придружио Александру Македонском 338. прије Христа
и они су заједнички кренули са војском јужно до Термопила. Термопиле су заузели након
упорне одбране тебанског гарнизона. Након тога кренули су да заузму Елатеју, која се
налазила неколико дана хода и од Атине и од Тебе. Атињани су предвођени од стране
Демостена тражили савез са Тебом у рату против Македоније. И Атињани и Македонци
послали су изасланике у Тебу. Атина је придобила Тебу. Након тога Филип је кренуо на
Амфису. Заробио је најамнике, које је ту послао Демостен. Након предаје Амфисе Филип
1
Новица Бојовић, Душанка Динић, Никола Гаћеша, Историја за гимназију свих смјерова, Београд 2004.
