1
UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUDJE
NOVI SAD
Seminarski rad iz predmeta:
Medjunarodna zaštita ljudskih prava
Tema: Trgovina ljudima
Student: Mentor:
Tanja Pjevčević dr. Slavoljub Carić
5094/17 msr. Emina Kolarević
Beograd
20.12.2018. godine
2
Sadržaj
1. Uvod………………………………………………………………………3
2. Pojam I karakteristike organizovanog kriminaliteta………………………4
3. Trgovina ljudima u medjunarodnim konvencijama……………………….5
4. Faze izvršenja……………………………………………………………..7
5. Krijumčarenje I trgovina ljudima…………………………………………11
6. Vidovi trgovine ljudima…………………………………………………..12
7. Trgovina ljudima u Krivičnom zakonu Republike Srbije………………...17
8. Republički tim protiv trgovine ljudima…………………………………...18
9. ASTRA……………………………………………………………………19
10.Zaključak………………………………………………………………….20
11. Literatura………………………………………………………………….21
4
2.Pojam i karakteristike organizovanog kriminaliteta
Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet postoji još od davnina, naime izraz
„organizovani kriminalitet“ prvi put se pominje u Engleskoj u 18.veku i vezuje se za grupu
kradljivaca pod vođstvom Jonathana Wilda (Ignjatovic, 1998:13). Medjutim dati preciznu i
jasnu definiciju kojom bi se objasnilo sve ono što obuhvata organizovani kriminalitet je
skoro nemoguće. Razlog tome leži u činjenici da organizovani kriminalitet predstavlja
društvenu pojavu koja je kao takva uslovljena mnoštvom faktora i koja je u stalnom procesu
menjanja u zavisnosti od društvenih, ekonomskih, tehnoloških i drugih promena u društvu.
Prilikom istraživanja pojma organizovanog kriminaliteta, istraživači na raspolaganju najčešće
imaju četiri vrste izvora podataka:
1) izjave članova ili bivših članova ili bivših članova kriminlanih organizacija ili
povezanih sa istim,
2) pokazitelji rada pravosudnih organa,
3)medijski izveštaji,
4) naučni radovi.
Pokušaji da istraživača da se infiltriraju u kriminalnu organizaciju, i na taj način dođu do
bitnih informacija za determisanje ovog fenomena je najčešće osujećen već na početku, iz
razloga što kriminalna grupa svakog svog novog člana, odmah na početku, primorava na
vršenje teških krivičnih dela kako bi bila sigurna u njegovu lojalnost. U pokušajima da
definišu organizovani kriminalitet, razni autori su to činili po ugledu na obrasce postupanja
pojedinih kriminalnih grupa, što je dovelo do toga da svaka država ima svoju različitu
definiciju iste pojave. S ciljem da pojam organizovanog kriminaliteta definišu na najbolji
način , obuhvatajući zajedničke crte ove pojave Konstatinović-Vilić Slobodanka i Kostić
Miomir definišu organizovani kriminalitet kao najopasniji, najmanje poznat i nedovoljno
naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta (Konstantinović-Vilić, Kostić,
2009:194). Komitet za organizovani kriminalitet međunarodnog udruženja šefova policije
(International Assotiation of Chiefs of Police -IAPC) je odredio četiri bitne karakteristike
organizovanog kriminaliteta:
1)Strukturna organizacija,
2)kontinuirano pribavljanje profita,
3)monopol,
5
4)imunitet.
Glavni poslovi i aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa su oni koji opstaju
zahvaljujući manipulisanjem ljudskim porocima i potrebama a to su : trgovina drogom,
prostitucija, trgovina oružjem, trgovina ljudima, kocka, trgovina cigaretama i mnoge druge
aktivnosti (Ignjatović, 1998:14).
3. Trgovina ljudima u Medjunarodnim konvencijama
Konvcencija Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima stupa na snagu 1.februara
2008.godine.Konvencija ima za cilj prevenciju trgovine ljudima, zaštitu žrtava I krivično
gonjenje počinilaca. Primenjuje se na sve žrtve trgovine podjednako-žene, muskarce I decu,
na sve oblike eksploatacije (na seksualnu ekspoloataciju, prinudni rad, servitude,
odstranjivanje organa…), kao I na sve oblike trgovine ljudima-nacionalnu transnacionalnu,
trgovinu ljudima koja jeste ili nije vezana za organizovani kriminal.
Medju osnovnim crtama nove Konvencije , koja je prvi evropski sporazum u ovoj oblasti su:
Podizanje svesti lica u riziku od trgovine ljudima i akcije u pravcu obeshrabrivanja
„korisnika“ kako bi se sprečila trgovina ljudima
Žrtve trgovine ljudima se moraju prepoznati kao takve da bi se sprečilo da ih
policijski i državni organi tretiraju kao ilegalne migrante ili kriminalce
Žrtvama trgovine ljudima ce biti pružena fizička i psihološka pomoć i podrška radi
njihovog povratka u društvo. Medicinsko lečenje, savetovanje i informacije, kao i
odgovarajući smeštaj spadaju u mere koje se obezbedjuju. Žrtve takodje imaju pravo
na naknadu.
Žrtve imaju pravo na najmanje 30 dana da se oporave, oslobode se uticaja trgovaca i
donesu odluku o eventualnoj saradnji sa državnim organima. Može im se odobriti
obnovljiva dozvola boravka ako to zahteva njihova lična situacija ili ako je njihov
ostanak potreban radi saradnje u istražnom postupku.
Trgovina ljudima ce se smatrati krivičnim delom:trgovci i njihovi saučesnici ce stoga
biti krivično gonjeni.
Privatan život i bezbednost žrtava trgovine ljudima ce biti zaštićeni za vreme trajanja
sudskog postupka.
