Висока пословна школа струковних студија Блаце
Семинарски рад
Економика предузећа
Тема: Однос рентабилности,
економичности и продуктивности
Ментор: Студент:
Др Љубиша Милачић Дијана Ристић 85/16 П
Јагодина, мај 2017.
2
Садржај
страна
УВОД..................................................................................................................3
1. Принцип рентабилности..............................................................................4
1.1. Аспекти рентабилности........................................................................6
1.2. Зона оптималне рентабилности...........................................................7
1.3. Зона релативне рентабилности...........................................................7
1.4. Фактори рентабилности........................................................................8
2. Принцип економичности….……....………………………………….…...9
2.1. Фактори економичности......................................................................12
2.2. Методе утврђивања економичности...................................................14
2.3. Вредност исказивања економичности................................................16
3. Принцип продуктивности...........................................................................18
3.1.Фактори продуктивности......................................................................19
4. Однос рентабилности, економичности и продуктивности......................21
ЗАКЉУЧАК………….………………………………………………...…….23
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................24
4
Економски принципи
пословања представљају начела, правила којих предузеће
треба да се придржава. Што је њихова апликација потпунија и доследнија, то је већа
гаранција за пословни успех предузећа. Шездесетих година двадесетог века истицана
је продуктивност рада и економичност а током седамдесетих и рентабилност.
Економске принципе пословања неки аутори означавају као економске принципе
репродукције. Треба истаћи да је њихова апликација неопходна, не само за производна,
него и друга предузећа.
5
ПРИНЦИП РЕНТАБИЛНОСТИ
Рентабилност
представља коначни и дефинитивни израз финансијског резултата који
представља свеукупан успех предузећа. Значи, рентабилност је одлучујуће мерило
ефикасности коришћења средстава, мерило успеха привређивачке активности и
пословања предузећа. Појмовна одређеност рентабилности није спорна. Међутим,
методолошки прилази и методе обраде су спорне. Теоретичари опште економске
теорије прилазе рентабилности као иницијатору и основном покретачу циклуса
репродукције. Рентабилност се може третирати као принцип пословања и као израз
квалитета економије. Рентабилност као принцип представља тежњу да се оствари што
већа добит уз што мање ангажовање средстава.
Као израз квалитета рентабилност
изражава ефикасност ангажовања средстава у стварању добити
.
Пословни резултат (профит)- рентабилност (r) =---------- x 100
Ангажована средства R = Db / S x 100
Ова формула показује однос добити – Db и ангажвиваних средстава – S. Обично се
множи са 100, па се рентабилност изражава као стопа приноса или проценат. Ова
формула показује колико се еура добија, на сто еура ангажованих средстава. Ако је
стопа рентабилности већа, средства су ефикасније ангажована, јер се остварује већа
добит са датим средствима.
Рентабилност као економски принцип пословања је усмерен у захтеву да пословање
предузећа буде успешно са становишта коначних финансијских резултата. Ако је
остварен позитиван финансијски резултат, кажемо да је пословање предузећа било
рентабилно, док је пословни губитак показатељ нерентабилности пословања.
Показатељ пословног успеха предузећа садржи у себи резултат остварене
продуктивности рада и економичности у истом временском периоду.
Рентабилност се
представља као однос између пословних финансијских резултата у току одређеног
временског периода и просечних средстава која су у том раздобљу била ангажована за
њихово остварење.
7
ЗОНА ОПТИМАЛНЕ РЕНТАБИЛНОСТИ
Зона оптималне запослености
се остварује онда када су трошкови најнижи, односно
када је добит максимална.
Тачка минималних трошкова
се добија у пресеку
просечних трошкова и маргиналних граничних трошкова по јединици производа, а
обим производње је Q3.
Тачка максималне добити
се остварује у пресеку криве
маргиналних трошкова са ценом производа. То је представљено обимом производње
Q4. Тачке минималних трошкова и максималне добити се третирају као
оптимум
предузећа
и представљени су зоном Q3-Q4
ЗОНА РЕЛАТИВНЕ РЕНТАБИЛНОСТИ
Зона релативне рентабилности се креће од тачке Q5-Q6 минимума трошкова.
Тачка
максималне производње
Q6 се добија у пресеку криве варијабилних трошкова и
укупног прихода. Да би се оставрио максимално повољан резултат, неопходно је прво
пратити правац и интезитет дејства свих релевантних фактора. У том циљу могуће је
правити месечне графике рентабилности по појединим компонентама, као и њихов
укупни график. Смисао ове контроле је у благовременом преузимању мера са циљем да
се дејство релативних фактора усмери у жељеном правцу. Поред планског
привређивања, график рентабилности може и ефикасно да се употреби као контролни
инструмент. Измене у структури трошкова и прихода у поступку планирања нису
уочљиве, јер се полази од претпоставке да се настављају релативни односи прихода и
трошкова, што врло често и није случај.
Без обзира на све недостатке,
график рентабилности може да се користи за
:
предвиђање вероватног нивоа прихода при различитим нивоима производње, за
планирање и контролу издатака и прихода, за контролу општих трошкова, за мерење
ефикасности дохотка, за утврђивање продајних цена, за конкретна упоређивања, за
утврђивање организационе структуре, при одлучивању о капиталним улагањима, за
вођење политике асортимана...
