Akoholizam i mladi

U  V  O  D
Vreme u kome živimo predstavlja vek izvanrednih ljudskih dostignuća, sjajnih tehničkih ostvarenja, brzog tempa i pobede čoveka nad mnogim, dosad neosvojivim prirodnim fenomenima. Ali, dok na jednoj strani ta izvanredna ljudska dostignuća koriste čoveku, dotle postignuta ostvarenja grade sasvim nove uslove za njegov život, za koji nije bilo dovoljno vremenske pripreme, niti je postojala mogućnost  za bezbolnu adaptaciju.
Teška socijalna situacija u našoj zemlji je izuzetno pogodan faktor za širenje alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti. Period ekonomske krize, siromaštva i nezaposlenosti, otežane socijalizacije i adaptacije na nove društvene sredine, osećaj bezperspektivnosti, su samo neki od razloga da se posegne za alkoholom i drogom.
Mnogi konstitucionalno slabi ljudi, sa izvesnim psihičkim predispozicijama, ne mogavši da reše svoje lične konflikte, pribegavaju upotrebi raznih napitaka da bi olakšali svoju unutrašnju napetost ili prvremeno rešili svoju tešku situaciju. Tako postepeno oni sami postaju žrtva -faktora olakšanja-, najčešće alkohola ili drugih droga, dovodeći se u položaj zavisnosti, pretvarajući se u prave bolesnike – toksikomane. Jedna od vrlo raširenih, toksikomanija u svijetu jeste, alkoholizam, iako se, alkohol (gledano strogo farmakodinamički) ne može ubrojiti u droge tipa kokaina, hašiša i drugih.
S obzirom na rasprostranjenost alkoholizma i s obzirom na ogromne posledice za život zajednice i društva koje dugotrajna i nekontrolisana upotreba alkoholnih pića danas stvara, sasvim je opravdano alkoholizam ubrajati u toksikomanije.  Alkoholizam u savremenim uslovima ozbiljno narušava telesno i društveno zdravlje čoveka.
U savremenim društvima visoke urbanizacije i  industrijalizacije, sve je izraženiji problem konzumiranja alkohola mladih. To predstavlja  značajan javno-zdravstveni i socijalni problem čitavog savremenog sveta.

I. ALKOHOLIZAM

1.1. Pojam i opšte karakteristike

Reč alkohol ( al-kohl ) je arapskog porekla i znači „vrlo fin“ ili „onaj koji peče, žari“. Alkohol je star koliko i ljudski rod, te su do sada  o njemu i njegovim štetnim posledicama napisane strane i strane. Štetna dejstva alkohola poznata su od davnina. Među istorijskim spisima nalaze se i oni koji se odnose na alkohol i koji zabranjuju njegovu upotrebu. U Rimskom carstvu bilo je zabranjeno pijenje alkoholnih pića  ljudima mladjim od 30 godina jer se smatralo da su to godine koje su najpogodnije za stvaranje porodice i potomstva. Jedan od članova Dušanovog zakonika odnosio se i na kažnjavanje pijanca „ pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče i okrvari, a ne ubije, takvome pijancu da se oko iskopa i ruka odseče….“
Mnoge zablude vezane za dejstvo alkoholnih pića ukorenjene su u narodu kao recimo da je alkohol lek, da zagreva organizam, da je hranljiv, da izaziva pojačano samopouzdanje, da jača erotiku…
O alkoholizmu kao o bolesti prvi put se piše još davne 1778 godine. Od tada pa do danas o alkoholizmu se govori kao o socijalno-medicinskoj bolesti  koja se javlja u svim podnebljima i svim slojevima društva. To je bolest savremenog društva, treća po učestalosti, odmah iza oboljenja srca i malignih tumora..
Najčešće se alkoholičarem smatra ličnost zavisna od alkohola, s  posledicama na fizičkom, psihičkom i socijalnom planu,  a alkoholizam tretira kao bolest zavisanosti.
Medicinska definicija određuje alkoholizam kao hroničnu progresivnu bolest koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića, a u cilju postizanja subjektivnog stanja zadovoljstva. Bitno svojstvo alkoholizma je to da je to društveno patološka pojava i to zbog sledećih razloga. Naime, alkoholizam nije samo bolest i zdrastveni problem pa prema tome ne može se iskoreniti medicinskim tretmanom jer ova vrsta bolesti ima i svoje stvarne društvene i uzroke i posledice. Drugi element koji ovoj pojavi daje društveni karakter jeste njena rasprostranjenost, a treći element društvenog obeležja čini njegova zastupljenost u skoro svim nivoima populacije. Četvrti element društvenog svojstva pokazuje da su posledice alkoholizma, pored zdrastvenih i psihofizičkih  višestruke i neposredno se odražavaju na društvene oblasti porodične i radne sredine,  bezbednosti  saobraćaja, kriminaliteta i prostitucije.
Pijenje alkoholnih pića, u svetu i kod nas stvara poremećaje zdravlja koji po težini posledica predstavljaju vodeće zdravstvene probleme. Neposredne posledice pijenja su najtragičnije u saobraćaju, tako da se u mnogim zemljama saobraćajni mortalitet uzrokovan alkoholom, nalazi u samom vrhu svih mortaliteta. U našoj literaturi pominju se podaci da su u našoj sredini retke familije bez alkoholičara i da 95% odraslog stanovništva povremeno pije. Alkoholna pića su dostupna svima. Pije se u svim prilikama. Pijenje predstavlja društveno prihvatljivo i normalno ponašanje, obeležava način življenja i prepušta se običajima,  stihiji  i neznanju.
“ Prekomerno i hronično pijenje alkohola i alkoholna bolest predstavljaju zastrašujuću nesreću koja zahvata veliki broj ljudi, razara njihovo zdravlje, duhovni i socijalni život, harmoniju porodice i uništava sve vrednosti života.” ( Popović D;1998:73)