UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRAVNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
PREDMET: SOCIOLOGIJA
Tema
: ALKOLIZAM I MLADI
Student: Mentor:
Stefan
S A D R Ž A J
UVOD ................................................................................................. 3
I. ALKOHOLIZAM............................................................................ 4
1.1. Pojam i opšte karakteristike........................................................... 4
1.2. Definicija, uzroci i faze alkoholizma............................................ 5
1.3. Socijalni znakovi alkoholizma........................................................ 7
II. ALKOHOLIZAM I MLADI ......................................................8
2.1. Osnovni uzroci alkoholizma mladih................................................ 8
2.2. Karakteristike alkoholizma mladih................................................. 10
2.3. Posledice konzumiranja alkohola kod mladih ............................... 12
2.4. Prevencija alkoholizma mladih.......................................................13
Z A K LJ U Č A K ....................................................................... 14
L I T E R A T U R A ................................................................. 15
2
I. ALKOHOLIZAM
1.1. Pojam i opšte karakteristike
Reč alkohol (
al-kohl
) je arapskog porekla i znači „vrlo fin“ ili „onaj koji peče, žari“.
Alkohol je star koliko i ljudski rod, te su do sada o njemu i njegovim štetnim posledicama
napisane strane i strane.
Štetna dejstva alkohola poznata su od davnina. Među istorijskim
spisima nalaze se i oni koji se odnose na alkohol i koji zabranjuju njegovu upotrebu. U
Rimskom carstvu bilo je zabranjeno pijenje alkoholnih pića ljudima mladjim od 30 godina
jer se smatralo da su to godine koje su najpogodnije za stvaranje porodice i potomstva.
Jedan od članova Dušanovog zakonika odnosio se i na kažnjavanje pijanca „ pijanica otkuda
ide i ozledi koga, ili poseče i okrvari, a ne ubije, takvome pijancu da se oko iskopa i ruka
odseče....“
Mnoge zablude vezane za dejstvo alkoholnih pića ukorenjene su u narodu kao recimo da
je alkohol lek, da zagreva organizam, da je hranljiv, da izaziva pojačano samopouzdanje, da
jača erotiku...
O alkoholizmu kao o bolesti prvi put se piše još davne 1778 godine. Od tada pa do danas o
alkoholizmu se govori kao o socijalno-medicinskoj bolesti koja se javlja u svim
podnebljima i svim slojevima društva. To je bolest savremenog društva, treća po učestalosti,
odmah iza oboljenja srca i malignih tumora..
Najčešće se alkoholičarem smatra ličnost zavisna od alkohola, s posledicama na
fizičkom, psihičkom i socijalnom planu, a alkoholizam tretira kao bolest zavisanosti.
Medicinska definicija određuje alkoholizam kao hroničnu progresivnu bolest koju
karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića, a u cilju postizanja subjektivnog stanja
zadovoljstva. Bitno svojstvo alkoholizma je to da je to društveno patološka pojava i to zbog
sledećih razloga. Naime, alkoholizam nije samo bolest i zdrastveni problem pa prema tome
ne može se iskoreniti medicinskim tretmanom jer ova vrsta bolesti ima i svoje stvarne
društvene i uzroke i posledice. Drugi element koji ovoj pojavi daje društveni karakter jeste
njena rasprostranjenost, a treći element društvenog obeležja čini njegova zastupljenost u
skoro svim nivoima populacije. Četvrti element društvenog svojstva pokazuje da su
posledice alkoholizma, pored zdrastvenih i psihofizičkih višestruke i neposredno se
odražavaju na društvene oblasti porodične i radne sredine, bezbednosti saobraćaja,
kriminaliteta i prostitucije.
Pijenje alkoholnih pića, u svetu i kod nas stvara poremećaje zdravlja koji po težini
posledica predstavljaju vodeće zdravstvene probleme. Neposredne posledice pijenja su
najtragičnije u saobraćaju, tako da se u mnogim zemljama saobraćajni mortalitet uzrokovan
alkoholom, nalazi u samom vrhu svih mortaliteta. U našoj literaturi pominju se podaci da su
u našoj sredini retke familije bez alkoholičara i da 95% odraslog stanovništva povremeno
pije. Alkoholna pića su dostupna svima. Pije se u svim prilikama. Pijenje predstavlja
društveno prihvatljivo i normalno ponašanje, obeležava način življenja i prepušta se
običajima, stihiji i neznanju.
4
“ Prekomerno i hronično pijenje alkohola i alkoholna bolest predstavljaju zastrašujuću
nesreću koja zahvata veliki broj ljudi, razara njihovo zdravlje, duhovni i socijalni život,
harmoniju porodice i uništava sve vrednosti života.” ( Popović D;1998:73)
1.2. Definicija, uzroci i faze alkoholizma
Razvojem i napredkom medicinske nauke proširuju se poslednjih decenija i naša
saznanja o alkoholizmu izrastanjem uže medicinske discipline alkohologije. Medjutim i
pored toga još uvek ne raspolažemo opšte prihvaćenom definicijom alkoholizma, kao
specifične bolesti čoveka. Vrše se pokušaji definisanja pojma alkoholizma koji su nepotpuni
i samo delimično prihvatljivi. Svetska zdravstvena organizacija
(SZO) pokušava da nadje
kompromisno rešenje svojom definicijom koja glasi: "Alkoholičarem se smatra osoba koja
ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne
poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja;
poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili
pokazuje samo znakove takvog razvoja”
.
Ova definicija je odigrala istorijsku ulogu u
shvatanju suštine alkoholizma i razvoju alkohologije kao nauke. Ona je pokazala mnoge
nedostatke, pogotovo kada se koristila u svakodnevnom praktičnom radu. Ovom
definicijom su bili obuhvaćeni samo oni oblici opijanja koji su po svojim razmerama
prelazili uobičajene, tradicionalne načine upotrebe alkohola, odnosno socijalno prihvaćenog
ponašanja u vezi s upotrebom alkohola u određenoj društvenoj zajednici, bez obzira na
etiološke uzroke koji dovode do takvog ponašanja. Prema ovoj definiciji koja je i danas u
upotrebi, alkoholičarem se smatra i osoba koja pokazuje samo socijalne i ekonomske
teškoće i osoba koja pokazuje samo prodromalne znake alkoholne bolesti.
Mnogi stručnjaci smatraju da je ovo "socijalna definicija", te da ne naglašava
dovoljno medicinske posledice konzumiranja alkohola, tj.da prenaglašava one socijalne.
Po Jellineku, da bi se neko stanje označilo alkoholizmom, trebalo bi da ispunjava bar jedan
od sledećih kriterijuma: 1) Psihičku i fizičku zavisnost; 2) Progresiju somatskih,
psihijatrijskih i neuroloških komplikacija; 3) Gubitak kontrole nad pićemi 4) Nemogućnost
apstinencije. Navedeni činioci su i danas osnovni klinički kriterijumi i nalaze se u svim
savremenim klasifikacijama.
U kliničkoj upotrebi se nalazi medicinska definicija (Despotović): “Alkoholizam je
hronična, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakteriše želja za pijenjem
alkoholnih pića u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju
telesna i duševna oštećenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola.
Progresivna deterioracija ličnosti je glavna karakteristika ove bolesti.”
U nemedicinskim strukama je aktuelna ekološka definicija, bihejvioralni model, prema
kojem: “Alkoholizam je stil života, rizičan oblik življenja, posledica ekoloških odnosa u
društvu.” (Hudolin)
Prema psihoanalitičkom pristupu (Abraham): “Alkoholizam je način bežanja od realnosti i
sredstvo za zadovoljstva bez truda.”
Mihaljević kaže: "Alkoholizam je socijalno medicinska bolest zavisnosti koja nastaje
dugotrajnim i prekomernim pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodičnih i širih
SZO - Potkomitet za problem alkoholizma, koji je 1951. god. u Kopenhagenu organizovao Prvi evropski
seminar, za rasvetljavanje alkoholizma i pronalaženje borbe i načina liječenja.
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
