СЕМИНАРСКИ

РАД

Из предмета:

ПОСЛОВНА ЕТИКА

Тема:

АРИСТОТЕЛ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА ЕТИКУ

Професор: Студент:

Др Зоран Јеротијевић Александра Милић

Бр. индекса: 400/2016

Крагујевац, мај 2019.

САДРЖАЈ:

1. УВОД................................................................................................................................3
2. АРИСТОТЕЛ – ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ..................................................................4

2.1.

АРИСТОТЕЛОВО

УЧЕЊЕ.......................................................................................5

2.2.

УЧИТЕЉ АЛЕКСАНДРА

ВЕЛИКОГ.....................................................................6

2.3.

АРИСТОТЕЛОВА

ДЈЕЛА........................................................................................8

2.4.

АРИСТОТЕЛ

НАСПРАМ

ПЛАТОНА

....................................................................8

2.5.

Колико је Аристотел био

емпиричан?....................................................................9

2.6.

ПРЕТПОСТАВКЕ

ЗАБЛУДЕ.............................................................................10

2.7.

АРИСТОТЕЛОВА

ПСИХОЛОГИЈА....................................................................10

2.8.

ЕТИКА

–

ДОБАР

ЖИВОТ......................................................................................11

3. ЕТИКА ПО АРИСТОТЕЛУ-НИКОМАХОВА ЕТИКА..............................................12
4. ВРЛИНЕ И МОРАЛ У ОКВИРУ ЕТИКЕ.....................................................................13
5. СРЕЋА, МИСАО И ЉУДСКО ДОБРО........................................................................16
6. ВАЖНОСТ АРИСТОТЕЛА ДАНАС ...........................................................................20
7. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................21
8. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................22

добро по себи или самовриједност. Аристотел је тврдио да је човјек по природи политичко
биће (зоон политикон) и да своју суштину изражава тек у заједници. Врлине је подијелио
у двије категорије. Прва су етичке (практичке) врлине, а друге дијаноетичке. За прве је
карактеристично то да се оне темеље на средини, типа храброст која је средина између
плашљивости и потпуне несвјесности опасности. Дијаноетичких врлина има 5:
епистеме(знање), софиа (мудрост), техне (вјештина), нус (разум) и фронесис (животна
мудрост).

2. АРИСТОТЕЛ – ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ

„Када би на Земљи владала љубав,
сви закони би били сувишни”
- Аристотел

Аристотел(384.п.н.е -322.п.н.е) старогрчки филозоф и беседник,Платонов ученик и

један од најутицанијих личности у историји европске мисли.

Са 17 година је допутовао у Атину ради образовања.Од 18.до 37.године похађа

Академију као Платонов ученик.Ту је провео 20 година,као научник и предавач.

Разлике у филозофским ставовима биле су основа за стварање разних легенди о

односима Платона и Аристотела.Евидентно је да су неслагања у ставовима постојала
пошто Аристотел врло рано показује интересовање за природне чињенице и законе за
разлику од Платонових идеалистичких ставова.После Платонове смрти, одлази у родну
Стагиру да би постао тутор Александра Великог,који је тада имао 13 година.

Око 335.п.н.е. Аристотел поново одлази у Атину и отвара сопствену филозофску

школу.Могуће је да је Аристотел водио школу реторике за време свих претходних
боравака у Атини,али сада следећи Платонове примјере почиње давати редовне часове из
филозофије у гимназијуму саграђеном у част Аполона Ликијског по којем је школа добила
име Ликеј.Школа је такође била позната и као перипатетичка школа пошто је Аристотел
волио да расправља о филозофским питањима са својим ученицима шетајући горе-доле
„перипатео“ (лагана шетња), „перипатои“(око гимназијума).

За вријеме тринаестогодишњег периода који је провео проучавајући ну

Лицеју.Аристотел је написао већину својих дјела.По узору на Платона, пише “Дијалоге” у
којима популарним језиком износи основе свог учења.

Када је платонизам престао да доминира свијетом хришћанске мисли и када су се

Аристотелови почели проучавати објективно и без страха у дјелима хришћанских писаца
13.вијека(исто као код објективних писаца његовог времена).

Аристотел се описује као човек благе нарави,достојанствене појаве,скроман и без

иједног моралног недостатка, „највећи од оних који знају“. Умире 322 .године.п.н.е. Смрт
Аристотела представља крај једне (грчке) и почетак друге (хеленистичке) епохе у
филозофији.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Aristotel#Etika приступљено 14.05.2019.

Poslovna Etika,V.Radun,R.Ćurčić,G.Jerotijević,Z.Jerotijević,Beograd 2015,str.23

2.1.

АРИСТОТЕЛОВО УЧЕЊЕ

За разлику од Платона, његова главна дјела нису дијалози,већ расправе у којима је

наводио мишљења претходних филозофа,критиковао их, постављао филозофска питања и
одговарао на њих,нудећи своја рјешења.Аристотел је један од најуниверзалнијих
филозофа икада. Имао је свеобухватан систем филозофије,тј.преглед, односно подјелу
знања и наука.

Аристотел све науке и зњања дијели у три области: теоријске,практичне и

појетичке.

Теоријске науке: У њима се принципи налазе у самом предмету.

Математика,Физика,Прва филозофија( касније метафизика).

Практичне науке: у њима се принципи налазе делом у предмету,а делом у

самом истраживању.Економика,Етика,Политика.

Појетичке науке: у њима се принципи(полазишта) налазе у самом актеру.

Поиесис(стварање,произвођење) има најниже место у систему.

Реторика,Поетика,Логика. Издавачи Аристотелових дела сабрали су све његове списе
уједно,дајући им назив „Органон“ (орган,оруђе,средство).

Такође,он разликује и 3 могућа начина живљења:

Аполаустички живот- (биос аполаустикос),одговара данашњем потрошачко-

произвођачком начину живота,који протиче у производњи ради зарађивања ,у зарађивању
ради трошења и трошењу ради чулног уживања. Овом животу одговарају појетичка знања.

Практични живот- (биос практикос), у Аристотеловој подели је синоним за

политички живот , и одговарају му знања управљања.

Теоријски живот-(биос тхеоретикос)- он захтева изолацију од свакодневног и

јавног живота,да би се тај живот и све друго што је вредно проучавања могло што боље
посматрати и схватити.

посљедње путовање било је из Атене у Халкиду, на острву Еубеји, гдје је његова мајка
имала кућу. Умро је око годину дана после, 322. П.н.е., од неких желудачних тегоба.

Све што знамо о Аристотелу упућује на то да је био добар човек, срдачан и

великодушан. Имао је непријатеље који су рекли да има танке ноге и ситне очи и да
фрфља док говори. Наводно се лијепо облачио,био је просјечне висине,оштрих црта лица
и проницљивог погледа.Био је високоморалан човек,благе нарави,посвјећен породици и
пријатељима,који је благо поступао са својим робовима,био милостив према својим
непријатељима и противницима и захвалан својим доброчинитељима.

2.3.

АРИСТОТЕЛОВА ДЈЕЛА

Од Аристотелових дјела нам је остала тек трећина. Остатак је изгубљен. Сачувано

је 30 књига или око 2000 данашњих страница. Написао је и објавио многе списе за шире
читаоце, које је називао "езотеричним", у књижевном облику својствену његову добу:
пјесме, писма, огледе и дијалоге. Говорило се како су прелијепо написани. Осим неколико
фрагмената, све је то изгубљено. Знамо да је постојало јер су о тим текстовима писали и
други.

Друго су хипомнематички и синагогички списи. тј. белешке и критички изводи из

научних списа (yпомнēмата) и различне збирке у којима је било сабрано природњачко,
књижевно-историјско, политичко-историјско, антикварно и друго градиво (сyнагōгои,
сyнтагмата) за научно проучавање и за организовање науке.

*О добру.

*О идејама.

*О Питагоровцима.

*О Архитиној философији.

*Против~~посс учења~~ХЕАД=посс Ксенофанова,

*Против~~посс учења~~ХЕАД=посс Мелисова,

*Питања из Демокритових списа,

*О Спеусиповој и Ксенократовој философији.

*Изводи из Платонових Закона у три књ.

*Изводи из Државе у 2 књ.,

*Извод из Тимеја и Архитиних списа итд.

У синагогичке списе спадају , на пример .