Asimetrične informacije

UVOD

„Različite informacije mogu da smanje efikasnost tržišta.“ Situacija kada jedna strana u ekonomskoj transakciji ima bolje informacije o proizvodu ili usluzi nego druga naziva se asimetričnost informacija. Ova pojava je vrlo česta jer retko kada i prodavac i kupac imaju jednake informacije o proizvodu. Ona strana koja ima više informacija je u prednosti pred onom koja ima manje. Ta strana zna puno više o proizvodu, njegovim prednostima i manama te je stoga u stanju doneti objektivniju odluku o njegovoj vrednosti.
Na konkurentskom tržištu svi tržišni učesnici imaju potpune informacije o cenama i kvalitetu roba koje kupuju. Da li je to slučaj sa tržištem lekarskih ili zubarskih usluga, osiguranjem ili tržištem polovnih kola? Zubari znaju više o kvalitetu svojih usluga nego pacijenti. Na drugoj strani, kupci polisa životnog osiguranja znaju više o svom zdravlju nego agent osiguranja koji im prodaje polise. Vlasnici polovnih kola znaju više o svojim kolima nego potencijalni kupci.
Informacije nisu jednako dostupne svim ugovornim stranama. Informacije su asimetrične.
Kakav je uticaj asimetričnih informacija na funkcionisanje tržišta? Postoje više slučajeva koji zahtevaju posebnu pažnju kao što su:

a) negativna selekcija
b) signaliziranje
c) moralni hazard
d) podsticaji za pregovaranje

 
NEGATIVNA SELEKCIJA

Postojanje asimetričnih informacija dovodi do problema negativne selekcije i moralnog hazarda. Negativna selekcija je problem vezan s asimetričnim informacijama koji se pojavljuje pre nastanka transakcije. Potencijalno vrlo rizični tražioci kredita najaktivnije traže kredit. Kako negativna selekcija povećava šansu davanja zajma s velikim kreditnim rizikom, kreditori mogu odlučiti da ne daju kredit nikome, mada na tržištu ima nerizičnih tražioca kredita.

NESTANAK TRŽIŠTA:
Posmatrajmo tržište polovnih kola (buvlja pijaca), krševe i ljubimce. Vlasnici prodaju krševe za 1.000 evra, a kupci bi najviše za njih dali 1.100. Ljubimce bi vlasnici prodali za 2000 evra, a kupci bi najviše platili za 2.200.
Ako bi kupci i prodavci pošteno razmenili informacije, krševi bi se prodavali po prosečnoj ceni od 1.050 evra, a ljubimci za 2.100 evra. Slobodna trgovina bi svakom učesniku donela porast blagostanja i trgovina bi bila efikasna.
Šta će se desiti ako prodavci ne razmene informacije sa kupcima? Koja je najveća cena koju bi kupac bio spreman da plati, ako ne može da razlikuje krševe od ljubimaca?
Pretpostavimo da je očekivana vrednost veća od 2000 evra. Svaki prodavac može da pregovara o ceni u rasponu između 2000 evra i očekivane vrednosti (bez obzira da li se radi o krševima ili ljubimcima). Vlasnici ljubimaca će ostvariti kapitalnu dobit, a vlasnik krševa će ostvariti enormnu renu. Naravno, ovakva situacija ne može dugo da traje i kupci će posumnjati u kvalitet vozila. Njihova očekiana vrednost polovnih kola mora da padne. Pretpostavimo da je sada očekivana vrednost manja od 2000 evra. Prodavci ljubimaca neće hteti da ih prodaju po toj ceni koju dobijaju od kupaca i napustiće tržište polovnih vozila. Ovo tržište napustiće i kupci koji žele da kupe kvalitetnija polovna kola, jer će posumnjati u kvalitet jeftinijih kola. Na tržištu ostaju jedino krševi. Za krševe kupci ne žele da plate više od 1.100 evra. Previše krševa isteruje kvalitetna polovna kola sa tržišta. Smanjuje se ekonomsko blagostanje od trgovine. Kupci i prodavci ljubimaca shvataju da moraju da podnesu dodatne troškove radi otkrivanja, odnosno prikazivanja pravog kvaliteta kola. Da ne bi došlo do progona sa tržišta, učešće ljubimaca na tržištu polovnih kola mora da bude 81%. U ovom primeru, dovoljno je da krševi predstavljaju ¼ i da isteraju dobra polovna kola sa tržišta. Ako je učešće pola/pola, krševi dominiraju ako nema dodatnih informacija koje pomažu da se napravi selekcija na tržištu.