studenti
Mesto za uspešne studente

Berzansko pravo

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

1. Pojam berzanskog prava

Berzansko pravo je skup pravnih normi kojima se uređuje status berzi i berzanskih posrednika kao i zaključivanje i izvršavanje berzanskih poslova. Berzansko pravo možemo podeliti na dva osnovna dela. Prvi deo čine norme kojima se reguliše pravni položaj berzi, berzanskih posrednika i drugih učesnika na berzi (berzansko statusno pravo). Drugi deo čine norme o berzanskoj trgovini tj o zaključivanju i izvršavanju berzanskih poslova (berzansko poslovno (komercijalno) pravo). Karakter normi berzanskog statusnog i berzanskog poslovnog prava. Berzansko statusno pravo uglavnom sadrži norme kogentnog karaktera, dok norme berzanskog (komercijalnog) prava su dispozitivnog karaktera.

2. Izvori berzanskog prava – nacionalni
Najvažniji nacionalni izvori berzanskog prava su zakoni. U pojedinim pravnim sistemima se donose posebni zakoni o berzi, dok se u drugim odredbe o berzi nalaze u okviru trgovačkih zakona. Drugi izvori prava su podzakonski akti. Ove akte donose kontrolni organi koji ih u svom radu dodatno tumače i na taj način doprinose lakšoj primeni zakonom utvrđenih normi. Kao treći izvor berzanskog prava su opšti akti učesnika na tržištu kapitala koje oni samostalno donose u cilju utvrđivanja odnosa koji su za nju značajni. Ovi pravni izvori sadrže detaljna pravila o organizaciji berze (statut berze, pravilnici o radu, berzanski običaji i uzanse). Analizom postojećih propisa uočavaju se tri sistema zakonskog regulisanja berzi: romanski, anglosaksonski i germanski.
Romanski sistem odlikuje regulisanje berzi u okviru trgovačke kodifikacije.Naime trgovački zakonik sadrži opšte i osnovne norme o berzama, a potom se one detaljno regulišu nizom specijalnih zakona i podzakonskih akata. Anglosaksonski sistem odlikuje se regulisanjem putem posebnih zakona i to sistemom više posebnih zakona koji regulišu celovitu oblast berzi i njihovog rada. Germanski sistem se sastoji u tome da u nacionalnom pravnom sistemu, pored opšteg građanskog i trgovačkog zakona postoji i specijalni zakon o berzama.
3. Međunarodni izvori berzanskog prava
Kao najznačajnije izvore u međunarodnom pravu izdvajamo konvencije(ugovore) i međunarodne običaje. Sa aspekta finansijskog tržišta ni jedna konvencija ne uređuje neposredno odnose na finasijskom tržištu. Izvori prava u ovoj oblasti nastali su radom međunarodnih organizacija, naročito Međunarodne organozacije efektivnih berzi i Međunarodne organizacije komisije za hartije od vrednosti. Njihov zadatak je da se staraju os stabilnosti finasijskog poslovanja u odnosima između država, i teže ujednačavaju pravila koja važe u različitim nacionalanim zakonodavstvima. Odluke i pravila koja donose ove organizacije često imaju uticaj na način poslovanja i međunarodnu trgovinu berzanskim materijalom. Danas su međunarodni izvori prava pretežno regionalne prirode.
4. Razvoj i uslovi stvaranja jedinstvene regulative u EU
Direktivom Saveta evrope broj 77/780 /EWG od 12.12.1977. god. uvedeni su novi termini za subjekte koji se bave finansijskim uslugama. Termin finansijske usluge odnosno finansijske institucije, uključuju banke, osiguravajuća društva, fondove i investicione fondove. Shodno ovoj direktivi u cilju jačanja zajedništva na finansijskom tržištu za finansijske usluge, cilj je da svi njegovi učesnici imaju neograničen pristup svim delovima teritorije koja predstavlja ovo tržište, tako da mogu delovati i sprovoditi svoje aktivnosti unutar svih zemalja članica EU.Nova regulativa na nadnacionalnom nivou je odražavala četiri osnovne slobode u okviru zajedničkog tržišta i to slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Prava i obaveze svih investitora – ulagača novca i kapitala u svim zemljama EU ravnopravno su zaštićeni, a berzanska,odnosno brokersko dilerska delatnost i ukupna finansijska trgovina objedinjeni evropskom regulativom. Ujedno, izgradnjom novog komunitarnog prava nisu suspendovani nacionalni zakoni i drugi propisi, već se u posebnim postupcima implementacije oni harmonizuju. Time se jedinstvenom regulativom preuređuje postojeća nacionalna berzanska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu Evropske unije.
5. MiFID – sistem i mere primene

MiFID je najznačajnija direktiva i predstavlja sveobuhvatni regulatorni režim za finansijske trgovce i posrednike u Evropi. MiFID je pretežni i sastavni deo Finansijskog akcionog plana unutar EU (FSAP) kojim je otpočelo stvaranje finansijskog tržišta. U okviru FSAP su doneti propisi o zabrani zloupotrebe tržišta, obaveznost objave podataka i javnosti rada, reforma u oblasti kompanijskog prava i reforma u oblasti revizije, računovodstva i sl.
Osnovni cilj MiFID-a je uspostavljanje sistema izdavanja jedne dozvole trgovcu sa važnošću u svim članicama. Sistem se zasniva na četiri mere:
1. Jedinstvena dozvola – znači da lice zainteresovano za trgovinu hartijama i finansijskim uslugama mora pribaviti dozvolu samo od države članice gde je nastanjeno, a dozvola se po principu uzajamnog priznavanja, prihvata i u državi poslovanja.
2. Minimalni uslovi poslovanja – ujednačeni, po pravilu najblaži uslovi neophodni za osnivanje i otpočinjanje poslovanja, važe i prihvaćeni su za sve države.
3. Nacionalni tretman – znači da trgovac koji je dobio dozvolu za rad uživa taj položaj u bilo kojoj državi članici Unije
4. Nadzor države porekla – znači da je država koja je trgovcu izdala dozvolu za rad nadležna da mu nadzire poslovanje i van njenih granica.

Načelno, MiFID se odnosi samo na investicione firme koje se bave investicionim uslugama. U njih su uključene: investicione banke, portfolio menadžeri, brokeri i dileri, finansijske korporacije, firme koje se bave opcijskim i fjučers ugovorima, firme koje se bave trgovinom robnih derivata.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: ,

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.