Berze i berzansko poslovanje

Pojam i nastanak berze

Berza je prostor na kome se trguje dugorocnim finansiskim instrumentima i nalazi se u vlasnistvu drzave ili ucesnika u berzanskoj trgovini. Ona je veoma organizovana institucija sa specificnim nacinom rada i delovanja. Berza je institucija sa javnim ovlascenjima, sto znaci, da donosi obavezujuca pravila berzanske trgovine za ucesnike i da vrsi kontrolu njihovog ispunjavanja.

Prve berze bavile su se nekom vrstom prometa dokumenata, izdatim na osnovu robe, uz pismenu obavezu o buducoj naplati u robi ili novcu, koja je promenila vlasnika pre roka dospeca.
U srednjem veku bila su poznata mesta gde su se odrzavali susreti trgovine, u Tuluzu, Veneciji, Bolonji, Djenovi, Marselju, itd. u kojima se u tacno odredjenom vremenu i na odredjenom prostoru obavljaju trgovacke transakcije. To znaci, da trgovinski poslovi koji su se javljali kao potreba dovode do nastanka berzi, kako bi na laksi, sigurniji i organizovaniji nacin obavljali trgovinu.

Na berzi su se sastajali kupci i prodavci, pogadjali se oko cene i sami ureadjivali uslove i nacin isporuke i placanja. Sa daljim razvojem trgovine, susreti izmedju trgovaca postaju sve redovniji i cesci, na koje nije mogao da dolazi koji je hteo, vec koji ispunjava odredjene uslove. U to vreme odredjuju se standardi i kriterijumi, kako za ucesnike na berzi, tako i za robu kojom se trguje. Trgovina se ogranicava na mali broj vaznih proizvoda i prodaje se roba koja nije donesena na trziste, koja je po vrsti i kvalitetu unapred odredjena, odnosno poznata.

Pristupa se standardizaciji roba, sto omogucuje olaksano obavljanje trgovinskih transakcija i onda kada ona nije na trzistu i kada je trgovac trenutno nema, jer je siguran da ce moci da nabavi robu poznatog kvaliteta. Naziv berza vezuje se za ime jednog bankara i porodicu Van den Boerse iz Briza i za grb koji je bio utisnut iznad vrata njihovog hotela, koji je imao je oblik kese /lat.bursa/. U to vreme trgovci Briza okupljali su se u hotel porodice Van den Burse, a imajuci u vidu gde se okupljaju i grb, trgovci pocinju da upotrebljavaju rec ‘berza’ za svoje sastnke.

Sastanci trgovaca, na kojima su bili njihovi prijatelji i partneri u Brizu smatraju se prvim berzanskim sastancima na kojima su zakljucivani poslovi hartijama od vrednosti kao i robom. Kasnije rec berza usvaja se u svim drugim gradovima gde se one osnivaju. U XV veku imamo prve organizovane berze, sa redovnim sastancima. Godine 1460, u Anversu osnovana je prva berza, a 1531. godine smestena je u posebnu zgradu koju je opstina dodelila sa natpisom da je zgrada namenjena trgovcima svih naroda i jezika. Zatim dolazi 1566. godina, kada je berza osnovana u Londonu, a 1563. godine u Parizu, i 1724 godine je osnovana Njujorska berza.

Kraljevina Srbije donosi 1886. godine Zakon o javnim berzama, a 1894. godine osnovana je Beogradska berza. Ova berza bila je prva na Balkanu i bila je mesovitog tipa, na kojoj se trgovalo valutama, devizama, gotovinom i zlatom. Berza je prestala sa radom 1941. godine, a 1953. godine prestala je i formalno da postoji na osnovu odluke Vlade 1). Berza se osniva kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. Berzu mogu da osnuju drzava i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti brokerskog –dilerskog drustva. Za osnivanje berze potrebni su subjektivni, materijalni i kadrovski uslovi. Na berzi moze da se trguje akcijama, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti koje odredi Komisija za hartije od vrednosti. Roba kao predmet berzanske trgovine moze da bude ako je ima u velikoj kolicini i ako je standardizovana i tipizirana.