Bezbednost saobraćaja

OPIS RASKRSNICE

Raskrsnicu obrazuju sledeće ulice: Bulevar umetnosti i Milutina Milankovića. Lokacija je izuzetno opterećena mrežom saobraćajnih tokova. Prilaz raskrsnici iz obe ulice je pod pravim uglom. Najopterećeniji pristup raskrsnici je iz pravca Milutina Milankovića u oba smera, koji ima jako dobro organizovan prolaz i veliki protok. Sama geometrija četvorokrake rasrsnice se odlikuje simetrijom izuzev pravca 4, čija se krajnja desna traka “gubi-smiće” razdelnim ostrvom pravca 3. Tokovi pešaka i vozila regulisani su odgovarajućom horizontalnom i vertikalnom signalizacijom. Svi pesački tokovi regulisani horizontalnom signalizacijom-ucrtanim pešackim prelazima kao i vertikalnom svetlosnom signalizicijom-dvobojnim semaforima kojima se reguliše kretanja pešaka. Tokovi motornih vozila u zoni raskrsnice su razdvojeni na pravce kretanja /leva skretanja, kretanja u pravcu i kretanja u pravcu sa desnim skretanjem/ po saobraćajnim trakama oivičenim neisprekidanom linijom i strelicama za obavezan smer kretanja. Leva skretanja i kretanja u pravcu su označena strelicama za jedan smer, dok su krajnje desne trake /izuzev pravca 4/ namenjene istovremeno desnim skretanjima i kretanjima u pravcu zbog cega su primenjene kombinovane strelice za oba kretanja. Takođe u horizontalnu signalizaciju spadaju i ucrtane linije zaustavljanja za motorna vozila.
Sva pomenuta horizontalna signalizacija spada u uzdužnu horizontalnu signalizaciju izuzev poslednje koja spada u poprečnu horizontalnu signalizaciju. Pored opisane horizontalne signalizacije za regulisanje kretanja tokova motornih vozila koristi se i odgovarajuca vertikalna saobracajn asignalizacija. Od vertikalnih saobracajnih znakova koristi se znak obaveznog zaustavljanja II-2 /na pravcima 2 i 4 čime je prvenstvo prolaza odnosno prioritet dat pravcima 1 i 3 i koji imaju funkciju regulisanja saobracaja u slučaju ispada iz sistema svetlosnih saobraćajnih signala/ kao i odgovarajući svetlosni saobraćajni znaci. Lako je uočiti da svetlosni saobraćajni znaci na pravcima 2 i 4 istovremeno regulišu tokove vozila pravo i leva skretanja, dok na pravcima 1 i 3 ti tokovi su regulisani posebnim svetlosnim semaforskim signalima. Tzv desna skretanja su regulisana posebnim svetlosnim signalima-semaforima a na pravcu 3 postoji i dodatno polje /dopunski svetlosni znak/ za uslovno desno skretanje.
Raskrsnicom prolaze različite vrste motornih vozila, najdominantnija vrsta motornih vozila su putnički automobili. Raskrsnica je jako dobro regulisana svetlosnom signalizacijom, ali u slučaju nestanka struje dolazi do velikih komflikata jer ima mnogo komfliktnih tačaka (koje su objašnjene i prikazane na crtežu u naredim delovima ovog seminarskog rada). Na raskrsnici je zastupljena odgovarajuća svetlosna signalizacija, a takođe vertikalna i horizontalna signalizacija.
U vršnom periodu na raskrsnici iz pravca Bulevara umetnosti pri skretanju levo dolazi do nagomilavanja vozila zbog kratkog intervala svetlosne signalizacije.
 

VREMENSKA NERAVNOMERNOST PROTOKA VOZILA

Posmatrano hronološki po jednakim vremenskim jedinicama na preseku (lokalno posmatranje) ili odseku puta (na “n” preseka duž odseka) u stvarnim uslovima, protok vozila je promenljiva veličina uslovljena brojnim faktorima, koji su takođe po svom karakteru promenljivi.
Karakteristika vremenske neravnomernosti saobraćajnih tokova predstavlja u znatnoj meri i posledicu prirode nastajanja potreba za prostornim premeštanjem ljudi i dobara u procesu društvenih i privrednih aktivnosti na uticajnom području posmatrane mreže. Neravnomernost protoka vozila na nekom delu mreže može biti izazvana i nekim poremećajima na mreži kao što su, na primer, uska grla, vremenske i klimatske neprilike i sl., što znači da pojedini faktori koji utiču na neravnomernost protoka imaju karakter slučajnih promenljivih.
Zbog velikog značaja neravnomernosti protoka vozila, za praktične odluke u procesu planiranja drumskih saobraćajnica, još od ranih faza razvoja motorizacije, napori stručnjaka bili su usmereni ka što boljemupoznavanju sa zakonitostima vremenske neravnomernosti protoka vozila. Na današnjem nivou razvijenosti teorije saobraćajnog toka definisane su opšte zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila. Saznanje tih zakonitosti su iskorišćena u definisanju odgovarajućih kriterijuma koji se praktično koriste u planiranju i projektovanju mreže, kao i u eksploataciji mreže. Sva dosadašnja uopštavanja zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila vršena su polazeći od dva stanovišta, i to:

1. Da se zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila iskažu po određenim vremenskim jedinicama i periodima preko kojih se te zakonitosti indirektno mogu dovoditi u vezu sa uzročnicima,tj. sa cikličnostima u nastajanju zahteva za prevozom ljudi i dobara.
2. Da se iznađu odgovarajući matematički modeli pomoću raspodele verovatnoća slučajnih promenljivih.

Za potrebe prakse od posebnog značaja su karakteristike vremenske neravnomernosti protoka vozila, koje su određenoj meri povezane sa cikličnostima u nastajanju zahteva za prevoz ljudi i dobara. Zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila sa ovog gledišta iskazuju se kroz:

a) Časovnu neravnomernost u periodu jednog dana (24 časa)
b) Časovnu neravnomernost u periodu cele godine (8760 časova)
c) Dnevnu neravnomernost u periodu sedmice (7 dana)
d) Dnevnu neravomernost u periodu meseca
e) Dnevnu neravnoomernost u periodu cele godine
f) Mesečnu neravnomernost u periodu cele godine
g) Neravnomernost protoka po manjim vremenskim jedinicama od jednog časa u okviru vršnog ili van vršnog časa.