Bilans stanja i bilans uspeha

1. Uvod

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog mjerila.
Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su:
• veza sa knjigovodstvenim računima i
• pravne norme koje čine osnovu bilansiranja.
Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima – razlikuju se dva računa:
• račun izravnanja (bilans stanja) i
• račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).
Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja, razlikuju se:
• poslovni (izveštajni) i
• poreski bilans.
U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspjh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi.
Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika.
Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.

2. Bilans stanja

Bilans stanja predstavlja jedan od najvažnijih finansijskih izveštaja. To je dvostrani, sumarni pregled koji pokazuje stanje pojedinih vrsta sredstava i izvora njihovog finansiranja, sa kojima preduzeće raspolaže na kraju poslovne (kalendarske) godine tj. na dan 31.12. tekuće godine, u 24,00 časova. Krajnji bilans stanja iz prethodne godine istovremeno je početni bilans stanja preduzeća za narednu poslovnu godinu. Kao takav, on pokazuje i stanje sa kojim preduzeće startuje u novu poslovnu godinu, na dan 01.01. u 00 časova. U ovom slučaju reč je o preduzeću koje već postoji, funkcioniše. Bilans stanja sastavlja se i prilikom osnivanja i početka rada preduzeća (bilans osnivanja).
Naziv bilans stanja potiče od latinske reči – bilancio- vaga sa dva tasa. On određuje statističku sliku stanja ekonomskih resursa. Njegova struktura sredstava daje sliku materijalnog stanja, a struktura izvora sredstava daje sliku finansijskog stanja privrednog subjekta. U sadržinskom smislu bilans stanja obuhvata celokupnu imovinu preduzeća sa jedne strane i sve obaveze kao i trajni kapital sa druge strane.
Bilans stanja ima dve perspektive koje se nazivaju aktiva i pasiva. Aktiva je odraz aktivne mase. Pasiva je odraz neaktivne mase. Bilans stanja predstavlja vrednost aktive i pasive u određenom trenutku. Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrđenog inventarom. To je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća na određeni dan. Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi, iskazana su sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj funkciji u preduzeću (osnovna i obrtna sredstva). Na njegovoj desnoj strani, pasivi, obuhvaćena su ista ta sredstva prema načinu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana (aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u bilansnoj ravnoteži. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi i osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom AKTIVA = PASIVA, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane. Ako bilans stanja nije u ravnoteži , on praktično ne postoji.
Najčešće se bilans definiše kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno, u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeća i izvori finansiranja te imovine (izvori sredstava) u jednom određenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima formu dvostranog tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za didaktičke i školske svrhe veoma zahvalna