Biohemija

Svakako da je najveći značaj polipeptidnih lanaca što svojim međsobnim udruživanjem i povezivanjem putem sekundarnih hemijskih veza razreda više struktura makromolekula proteina. U organizovanju međtim postoje i mnogobrojni slobodni peptidi i oligopeptidi koji ne sadrže protein proteina koji već veoma važne biološke funkcije obavljaju kao pojedinačne molekule. Pored peptida koji nastaju u hidroliziranju proteina i peptida koji dobijaju veštački sintezom, poznati su i prirodni peptidi, izolovani direktno iz organizma. Mnogi od njih imaju hormonsko prijateljstvo. Ovde se tabelarno prikazuje tih peptida poredanih po broju aminokiselina iz kojih su izgrađeni kao i osnovni podaci o biološkim funkcijama.
Ime peptida Broj amino kiselina Biološka funkcija
Glutanin 3 Redoks sistem i antidoks
Glukafon 29 Povećanja koncentracije glukoze u krvi
Insulin 51 Smanjenje koncentracije glukoze u krvi
Para peptidni hormon 84 Povećanje koncentracije kalcijuma u plazmi
Kalcitonin 10 Smanjenje koncentracije u plazmi

Peptidne klase
Glavne klase peptida na osnovu njihovog načina smještaja su:
*Mlečni peptidi
*Ribozomalni peptidi
*Ne-ribozomalni peptidi
*Peptidi
*Peptidni fragmenti
Mlečni peptidi

Mlečni peptidi se formiraju iz mlečnih proteina enzimatskim razlaganjem enzimima varenja, ili proteinazama formiranim od strane laktobacila tokom fermentacije mleka. Za nekoliko mlečnih peptida je bilo pokazano da imaju antihipertenzivne efekte kod životinja i u kliničkim studijama (vidi još Laktotripeptidaze).
Ribozomalni peptidi

Ribozomalni peptidi nastaju translacijom i RNK. Oni često podležu proteolizi u procesu stvaranja završnog oblika peptida. Oni funkcionišu, tipično u višim organizmima, kao hormoni i signalni molekuli. Neki organizmi stvaraju peptide kao antibiotike, kao što su mikrocini. Pošto su oni translirani, njihovi aminokiselinski ostaci su ograničeni na one koje koristi ribozom. Međutim, ti peptidi su frekventno objekat posttranslacionih modifikacija, kao što su fosforilacija, hidroksilacija, sulfonacija, palmitilacija, glikozilacija i disulfid formacija. Generalno, oni su linearni, mada su strukture oblika lasa bile primećene. Egzotičnije manipulacije mogu da jave, kao što je racemizacija L-aminokiselina u D-aminokiseline u venomu kljunaša.
Ne-ribozomalni peptidi
Ovi peptidi se formiraju enzimima koji su specifični za svaki peptid, umesto putem ribozoma. Naj rasprostranjeniji ne-ribozomalni peptid je glutation, koji je komponenta antioksidantske odbrane mnogih aerobnih organizama. Drugi ne-ribozomalni peptidi koji su uobičajeni u unicelularnim organizmima, biljke, i gljive su sintetizovani modularnim enzimskim kompleksima koji se nazivaju ne-ribozomalni peptidne sintetaze. Ti kompleksi imaju sličnu strukturu, i oni mogu da sadrže mnoge različite module kojima izvršavaju raznovrsne hemijske manipulacije na produktima tokom njihove gradnje. Ti peptidi su često ciklični i mogu da imaju visokokompleksne ciklične strukture, mada su linearni ne-ribozomalni peptidi takođe uobičajeni. Pošto je ovaj sistem blisko srodan sa mašinerijom za građenje masnih kiselina i poliketida, hibridna jedinjenja se često nalaze. Prisustvo oksazola ili tiazola često indicira da jedinjenje bilo sintetizovano na ovaj način.
Peptoni