Odlomak

UVOD

Savremeno društvo složen je i dinamičan sastav. Čine ga brojne institucije, ustanove, društvene grupe pojedinci čije međusobne odnose i funkcije reguliše mnoštvo zakona, normi i pravila. Promene u svim segmentima društvene strukture ili organizacije odvijaju se, s jedne strane, kao odraz nužnih okolnosti (društvene zakonitosti), ili su svesno planski izazvane (društvene intervencije- programi).
Život u savremenom dobu donosi mnogo prednosti, ali ima i nedostataka. Ono što je s početka XX veka bilo nezamisivo, danas je realnost – počev od otkriča električne struje, pa sve do najsofisticiranijih tehničkih aparata i svega ostalog što to prati. Danas se mnogo brže živi. Mladima je dostupnije sve što se na tržištu nudi, ali na tražištu se ne nude samo dobre stvari. Rasprostranjenost bolesti zavisnosti u našoj zemlji poslednjih godina je u porastu. Primećena je učestalija zloupotreba i zavisnost od droga i alkohola zajedno, kao i kombinacija različitih psihoaktivnih supstanci – sedativa, alkohola, kanabisa, heroina, kokaina, amfetamina i drugih sintetičkih droga (proizvedenih u ilegalnim laboratorijama). Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije zemlje u tranziciji su ovim problemom posebno ugrožene. U tim zemljama, među kojima je i naša, ti problemi se javljaju usled nezadovoljstva građana i koji drogu koriste kao izvestan beg od stvarnosti, no kasnije postaju zavisnici. Takođe u zemljama u tranzici nema dovoljno novca kako bi se stručnjaci pozabavili ovim problemom, uvek je preči privredni razvoj. Raznim predavanjima, promocijom kako u školama, tako i u zdravstvenim ustanovama, na televiziji, radiju i mnogim drugim mestima preventivno bi se delovalo na društvo. Time bi i roditelji bili naučeni da o tome pričaju sa svojom decem, pa bi se kod dece stvarao odbrambeni mehanizam koji bi im govori šta je dobro za njih, a šta ne, a između ostalog znali bi koliko štete nose bolesti zavisnosti. Takođe se ne donose odgovarajući zakoni koji bi štitili građane i koji bi adekvatno kažnjavali prekršioce.
Kada se radi o drugim vidovima bolesti zavisnosti kao što su zavisnost od igranja video igrica i zavisnost od fejsbuka, oni češće pogađaju razvijene zemlje jer veći deo zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji nema toliko rasprostranjenu upotrebu interneta, mada ipak ove bolesti (u mnajoj meri) se javljaju i u siromašnijim zemljama.

 

 

 

 

 

NARKOMANIJA I ALKOHOLIZAM

Od 1965. godine u našoj zemlji stalno je prisutan trend rasta upotrebe psihoaktivnih supstanci (alkohol,droga, cigarete), naročito poslednjih 10 godina, uz pojavu novih dizajniranih droga na tržištu. Psihoaktivna supstanca je hemijska materija koja unošenjem u organizam menja psihičku strukturu – utiče na raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Ne stvaraju sve psihoaktivne supstance zavisnost, ali sve mogu da oštete psihičko i fizičko zdravlje. Novije podele psihoaktivnih supstanci zasnivaju se na osnovu dejstva droga na centralni nervni sistem.
Tako imamo droge koje snižavaju nivo funkcionisanja delova mozga ili mozga u celini – depresore centralnog nervnog sistema (CNS): alkohol, sedativi, opioidi (morfijum, opijum, heroin,”čaj od maka”) i isparljive rastvarače (lepak, bronza, benzin). Droge koje privremeno ubrzavaju psihičko funkcionisanje su stimulansi CNS-a – amfetamini, kofein, nikotin, kokain, PCP. Halucinogeni menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja – LSD, meskalin, kanabis, psilocibin, MDMA (“Ekstazi”) itd. Bolesti zavisnosti podrazumevaju zavisnost od psihoaktivnih supstanci, kao što su etil – alkoholizam, droge – narkomanija i cigarete – nikotinizam. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1951. godine proglasila alkoholizam bolešću, a narkomaniju 1957, i istakla njihove zdravstvene, porodične, profesionalne i socijalne posledice.
Nema preciznih podataka o broju osoba koje povremeno upotrebljavaju, zloupotrebljavaju ili su zavisne od ovih supstanci. Smatra se da taj broj nije manji od 10.000, a da je verovatno znatno veći. Karakteristikama zloupotrebe i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci kod nas se smatraju: stalni trend rasta, zastupljenost u svim socijalnim slojevima i kulturnim sredinama, korišćenje od strane mladih, starosti između 12 i 26 godina i upotreba više psihoaktivnih supstanci istovremeno itd. Ako uzmemo u obzir sve društvene faktore u poslednjoj deceniji XX veka u našoj zemlji – ekonomsku krizu, rat, dezintegraciju jugoslovenske države u više nacionalnih država, prisilne migracije, invalidnost, osiromašenje stanovništva, politička previranja, porast kriminaliteta, promenu sistema vrednosti, disfunkcionalnost jednog (ne malog) broja porodica, moglo bi se predvideti da će jedan broj ljudi, a naročito adolescenata, konzumirati ove supstance usled straha, nesigurnosti, osećanja besmisla življenja. Sindrom zavisnosti predstavlja skup fizioloških, kognitivnih i bihejvioralnih promena – tolerancija na supstancu (potreba za uzimanjem sve veće količine radi postizanja efekta), jaka želja (žudnja) za uzimanjem supstance, postojanje apstinencijalnog sindroma, upotreba supstance radi ublažavanja apstinencijalnog sindroma, zanemarivanje obaveza, interesovanja, radnih i drugih aktivnosti zbog upotrebe supstance, nastavljanje uzimanja supstance i pored saznanja o štetnim psihološkim, socijalnim i medicinskim posledicama. Ukoliko je osoba doživela tri od navedenih fenomena zavisnosti, dijagnostikuje se zavisnost od psihoaktivnih supstanci (stara terminologija: alkoholizam ili narkomanija).

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sociologija

Komentari

Click to access the login or register cheese