C2C MODEL POSLOVANJA

Pojam na koji većina ljudi pomisli kada se govori o elektronskom poslovanju jeste e-trgovina. Elektronska trgovina (Electronic Commerce ili e-trgovina) opisuje proces kupovine, prodaje, transfera ili razmene proizvoda, usluga ili informacija putem računarskih mreža, uključujući i Internet. Elektronsko poslovanje ili e-poslovanje je nešto složeniji pojam. Uz kupovinu i prodaju proizvoda i usluga, e-poslovanje takođe se odnosi na usluživanje, saradnju sa poslovnim partnerima i obavljanje elektronskih transakcija unutar organizacija.
U zavisnosti od stepena digitalizacije kompanije, e-poslovanje ima nekoliko oblika. Stepen digitalizacije se odnosi na obim u kom je trgovina transformisana iz materijalne u digitalnu. Može se odnositi na:
1. proizvod ili uslugu koja se prodaje
2. proces u kome se proizvod ili usluga proizvode ili
3. zastupnika ili posrednika isporuke.
Drugim rečima, proizvod, proces ili posrednik isporuke mogu biti materijalni ili digitalni.
Elektronsko poslovanje je izuzetno aktuelan, ali i kompleksan pojam koji se može definisati sa različitih aspekata. U suštini njime se uvek označava jedan nov način rada i poslovanja privrednih subjekata na mikro i makro nivou zasnovan na savremenoj računarskoj i komunikacionoj tehnologiji, prvenstveno Internetu, Intranetu i odgovarajućoj informacionoj infrastrukturi.
Elektronsko poslovanje (Electronic Business ili skraćeno E-business) je širi pojam u odnosu na elektronsku trgovinu (E-commerce) koja u osnovi predstavlja skup kupoprodajnih i drugih pratećih delatnosti između dve ili više firmi uz korišćenje savremene informacione tehnologije.
Iako elektronska trgovina ostaje srž elektronskog poslovanja, bitno je zbog navedene razlike uvek precizirati o kom segmentu elektronskog poslovanja se govori ili misli. U savremenom svetu E-biznisa u tom smislu ustalili su se sledeći tipovi i oznake:
B2B Business to Business označava elektronsko poslovanje dve ili više organizacije putem Interneta i prateće informacione infrastrukture
B2C Business to Consumer označava elektronsko poslovanje između bilo kog potrošača odnosno, korisnika i organizacije (preduzeća) putem Interneta i prateće informacione infrastrukture.
C2C Consumer to Consumer označava poslovnu (uključujući komercijalnu) elektronsku komunikaciju između pojedinačnih privatnih lica putem Interneta i prateće informacione infrastrukture. Razlike među navedenim tipovima poslovanja nisu naravno prvenstveno niti samo u subjektima poslovanja.
Elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo, kao segmenti elektronskog poslovanja, omogućuju svim kompanijama da pronađu nova tržišta i nove kupce za svoje proizvode i usluge koristeći informatičke blagodeti novog milenijuma, čije su okosnice – Personalni računar i Internet. Za potrošače to znači veći izbor usluga, niže cene zbog veće konkurencije, brže transakcije novca, kao i dodatne informacije o traženim proizvodima i uslugama.
Temeljne inovacije u proizvodnji i distribuciji informacija dovode do revolucionarnih promena u savremenom društvu i nastanka nove tehno–ekonomske paradigme bazirane na informaciono–komunikacionim tehnologijama, u kojoj informacija postaje najznačajniji resurs. Tehnološki skelet savremenog informatičkog društva formiran je procesima deregulacije i transformacije telekomunikacionog sektora i izgradnjom međunarodne infrastrukture računarskih mreža. Pomenuta infrastruktura omogućila je efikasnu transformaciju i reorganizaciju poslovanja multinacionalnih i transnacionalnih kompanija: stvaraju se globalne poslovne mreže, a osnovna jedinica ekonomske organizacije postaje upravo — mreža. Procesi deregulacije i konsolidacije u finansijskom sektoru i globalizacija finansijskih tržišta, uporedo sa deregulacijom i transformacijom telekomunikacionog sektora, omogućili su formiranje nove međunarodne finansijske infrastrukture, organizovane po mrežnom principu. Međunarodna finansijska infrastruktura omogućava globalnu integraciju finansijskih tokova u mrežu finansijskog kapitala, koja čini okosnicu nove, digitalne umrežene ekonomije. Komercijalizacija javnih računarskih mreža, kojom se proširuje efektivni domet tržišta, doprinosi bržem usponu digitalne ekonomije.

2. E – POSLOVANJE

Ako pođemo od toga da mlada osoba treba da pokrene sopstveni biznis, dolazimo do analize šta nam je sve potrebno za početak poslovanja. Za otvaranje klasične prodavnice u centru grada, za iznajmljivanje prostora je potrebno od 500€ pa do nekoliko hiljada evra. Rafovi, rasveta, krečenje i drugi poslovi sređivanja enterijera zahtevaju takođe par hiljada evra. Dodatni problem je pronalaženje adekvatno obučene radne snage. Ulaganje u marketing. Na kraju, kao najveći problem je početni kapital za prvo punjenje, što za neki pristojan lager iznosi par desetina hiljada evra.
Ovako visoka sredstva se teško dobijaju preko kredita, posebno kada ste početnik. Inače, kod nas su krediti jako skupi. Povoljnije kredite dobijaju samo firme koje su dugo u poslu.
Kao početnik, može se uzeti Start Up kredit kao podršku od strane države. Ovakvi krediti obezbeđuju znatno niža sredstva od gore navedenih potraba. Alternativa je elektronsko poslovanje, gde uz mala ulaganja, možete početi prodaju iz „garaže“ i to samostalno bez dodatnih radnika. Naravno, ako razvijete posao, priča postaje složenija.
Nastanak elektronskog poslovanja se vezuje za potrebu da firme brže razmenjuju informacije i novac. U početku je korišćen sistem EDI (Electronic Data Interchange) čija je uloga bila da smanji manuelne poslove tako što računari iz partnerskih firmi „samostalno“ razmenjuju podatke. Ovakav sistem nije masovno zaživeo zbog visoke cene i dodatnih ulaganja (obuka zaposlenih, kompleksan i nefleksibilan softver). U novije vreme, elektronsko poslovanje se sve više okreće ka krajnjim korisnicima usluga i dobara.
Za implementaciju ovakvog načina rada, neophodan je brz internet i razvijena telekomunikaciona mreža. Dodatni uslovi su društveno ekonomsko i poslovno okruženje ( koje treba da bude stabilno, bez inflacije i sa uređenom zakonskom regulativom), kao i kultura i navike potrošača (otpor kupaca i nedostatak kritične mase).
Na današnjem nivou elektronsko poslovanje možemo podeliti na e-trgovinu, e-bankarstvo, e-upravu i m-poslovanje koje povezujemo sa pametnim telefonima.

2.1. Prednosti e – poslovanja

Ogroman interes za e-trgovinu potiče od njenih sedam glavnih prednosti, u kojima uživaju svi učesnici u ovom vidu trgovine:
• Geografski domet. Rastojanje ne predstavlja nikakvu prepreku za učesnike u e-trgovini. Potrošači imaju mogućnost da raspoložive linkove ka odgovarajućoj komunikacijskoj mreži upotrebe radi pretraživanja proizvoda, usluga ili informacija, bez obzira na geografsku lokaciju prodavca. Slično tome, prodavci mogu svoje proizvode, usluge i informacije ponuditi potencijalnim kupcima u bilo kom delu sveta.
• Brzina. Interakcija izmedu prodavca i kupca obavlja se gotovo momentalno. Informacije se prenose brzinom koju diktiraju fizičke karakteristike digitalnog komunikacijskog kanala, što znači da se njihova razmena može obaviti za najviše par sekundi. Svi učesnici e-trgovine imaju nemerljive koristi od ovako velike brzine slanja i prijema informacija.
• Produktivnost. Mogućnost brzog pretraživanja i lociranja informacija u online režimu povećava produktivnost pojedinaca i kompanija. Oni dobijaju na efikasnosti, jer više posla mogu obaviti za isto vreme. S obzirom na to da se manje vremena troši na pribavljanje informacija, to se veći deo vremena može odvojiti za korišćenje prikupljenih informacija, donošenje odluka ili obavljanje poslovnih transakcija. Veći obim obavljenog posla za kraće vreme znači veću produktivnost rada.
• Deoba (sharing) informacija. Informacije u elektronskom obliku – tekst, audio i video sadržaji, grafika i animacije – mogu se sa podjednakom lakoćom poslati ka bilo kojoj tački na planeti. Kako je deoba informacija u elektronskom obliku neuporedivo jednostavnija od većine drugih načina deobe informacija, ona se u e-trgovini obavlja nesmetano i veoma često.
• Nove karakteristike. Učesnici u e-trgovini neprekidno smišljaju nove karakteristike proizvoda i usluga koje svojim klijentima mogu ponuditi preko komunikacijskih mreža – karakteristike koje bi bile teško primenjive u klasičnom poslovanju. Ovde, na primer, spadaju karakteristike poput: personalizacije informacija i cena, automatsko obaveštavanje potrošača o novim proizvodima, prikazivanje video isečaka u online režimu i tako dalje. Stoga je sasvim logično da kompanije i pojedinci bivaju privučeni ponudom ovih novih karakteristika.
• Niži troškovi. Troškovi poslovanja i distribucije svih pomenutih oblika informacija drastično su smanjeni zbog korišćenja digitalnih komunikacijskih linkova u elektronskoj trgovini. Ovo smanjenje troškova se ogleda prvenstveno u tome što su informacije istovremeno dostupne i poslovnim kompanijama i fizičkim licima preko web sajtova, usled čega je eliminisana potreba za štampanjem i slanjem reklamnog materijala putem obične pošte. Slično tome, troškovi obrade online transakcija drastično su smanjeni, jer se sav posao može obavljati odmah uz pomoć kompjutera umesto da se on odlaže radi kasnije obrade od strane skupog računovodstvenog osoblja.
• Prednost u odnosu na konkurenciju. Kompanije koje su u stanju da efikasno obavljaju elektronsku trgovinu obično su konkurentnije i imaju veće šanse za proširenje obima poslovanja i potrošačke baze. Proizvodi i usluge se tako mogu ponuditi većem broju kupaca i na način koji obezbeđuje veću korist, i eventualno poboljšava konkurentnost, kako za prodavce tako i za kupce. Upravo zbog toga, kompanije koje su sposobne da učestvuju u e-trgovini danas se mogu pohvaliti znatno većom imovinom. Naravno, važi i obratno: kompanije koje nisu sposobne za e-trgovinu biće hendikepirane u odnosu na konkurentske firme koje to jesu.