Centralana banka

 
Uvod

Centralna banka je definisana kao institucija čiji je zadatak da nadgleda bankarski sistem i reguliše količinu novca u opticaju, dok monetarna politika predstavlja određivanje ponude novca od strane kreatora politike u centralnoj banci. Često se kaže da je centralna banka, banka svih banaka. Koliko će jedna centralna banka biti nezavisna, značajno se razlikuje od zemlje do zemlje, na primer Evropska centralna banka veoma je nezavisna od zemalja članica. Centralna banka obavlja sledeće poslove: jedini je emitent novca i brine o njegovoj količini, vodi državnu blagajnu, svi poreski prihodi i rashodi, kao i zajmovi koje država daje i uzima prolaze kroz centralnu banku, a što se depozita tiče, država i poslovne banke ih čuvaju kod centralne banke. Pored svega navedenog, centralna banka nadgleda aktivnosti poslovnih banaka i drugih finansijskih institucija, prateći njihovu likvidnost i pokušavajući da ta likvidnost ostane na zavidnom nivou. Najvažnije u poslovanju centralne banke je da sprovodi monetarnu politiku i politiku deviznog kursa. Kada govorimo o monetarnoj politici, centralna banka treba upravljati kamatnim stopama i regulisati obim novca u opticaju tako što će voditi računa o emisiji novca, otkupu zlata i državnih menica. Poznato je da promene kamatnih stopa zauzimaju najznačajnije mesto u makroekonomskoj politici jedne zemlje, pa samim tim u našoj zemlji ih reguliše Narodna banka Srbije, u zemljama evro zone Evropska centralna banka, a u Sjedinjenim Američkim Državama to čini Sistem federalnih rezervi. Nakon ovoga ćemo moći da postavimo pitanje da li se monetarna politika zasniva na regulisanju kamatnih stopa. Ali opšti stav je da ova politika ima uticaj na celo područje makroekonomije. Cilj centralne banke je da postigne i održi stabilnost domaće valute, a ključna uloga da obezbedi monetarnu i finansijsku stabilnost. Monetarna stabilnost podrazumeva nisku i predvidivu stopu inflacije i stabilnu valutu, dok se pod finansijskom stabilnošću podrazumeva zdrav finansijski sistem u kome finansijske institucije nesmetano mogu funkcionisati. Takođe treba reći da centralne banka nije običan učesnik na finansijskim tržištima, već ima regulatornu ulogu.
Nakon svega ovoga možemo zaključiti da centralna banka i monetarna politika imaju kardinalnu ulogu u funkcionisanju finansijskog sistema jedne zemlje, uzimajući u obzir da postoje mnogobrojne definicije i stavovi o tome kako centralna banka funkcioniše i šta je monetarna politika, u daljem izlaganju pokušaćemo da pojasnimo značaj ove teme i svih njenih segmenata.
I Centralno bankarstvo

1.1. Centralna banka
Prva centralna banka nastala je u Švedskoj 1656 godine, a najznačajniji uticaj na razvoj ostalih centralnih banaka je imala Engleska banka osnovana 1694. Danas nam je pojam „centralna banka“ svima poznat, jer su ove institucije formirane u gotovo svim zemljama sveta, osim dva izuzetaka a to su Luksemburg i Hong-Kong.
U savremenoj tržišnoj privredi centralna banka je vodeća ustanova kreditno- monetarnog sistema koja ima ulogu da obezbedi nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema i monetarne politike, pored toga da održi nisku stopu inflacije, da spreči visoku nezaposlenost i kontroliše količinu novca u opticaju. Centralna banka je u svim monetarnim sistemima zadržala svoje pravo monopola koje podrazumeva štampanje novčanica i izradu kovanog novca. Može se reći da je ona institucija koja se nalazi na samom vrhu bankarskog sistema a i pored svega ona je jedna neprofitna organizacija.
Ona takođe ima dve vitalne funkcije, a to su:
1. da nadgleda ceo monetarni sistem obezbeđujući, koliko god je moguće, da banke i druge finansijske institucije funkcionišu stabilno i efikasno
2. da deluje kao državna institucija, kao državni bankar i nosilac monetarne politike
Centralna banka pomaže kada je u pitanju program zaduživanja. Kada se država nađe u budžetskom deficitu tada centralna banka finansira deficit zaduživanjem. Treba pomenuti i emisionu funkciju centralne banke što podrazumeva emisiju kako kovanog tako i papirnog novca. Primarnom emisijom banke pomoću instrumenata monetarne politike brže dolaze do neophodnog novca za takozvanu sekundarnu emisiju. Bitno je reći da centralna banka vodi evidenciju o stanju na računima komercijalnih banaka i vrši kliring čekova za banke. Jedna od glavnih uloga centralne banke je da utiče na svoje valute kako bi ih dovela na nivo koji je procenila da treba da bude. Autonomija centralne banke meri se stepenom slobode odlučivanja u oblasti kreditno- monetarne i devizne politike. Prema ovom kriterijumu postoje dve vrste centralnih banaka, zavisne i nezavisne. A kada je reč o monetarnoj politici, za čije je upravljanje centralna banka odgovorna, u njenoj osnovi je kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca. Sa druge strane, ona takođe utiče na monetarne i realne agregate, visinu kamatne stope, stabilnost deviznog kursa i sve to sa krajnjim ciljem da se postigne makroekonomska stabilnost, što podrazumeva stabilnost cena, ekonomski rast, punu zaposlenost i ravnotežu u platnom bilansu.