Centralna banka

1.Uvod

Centralna banka je jedinstvena i samostalna ustanova  koja izdaje novac. Ona se u svakoj državi nalazi na vrhu bankarskog sistema, reguliše celokupno finansijsko tržište jedne države i od toga zavisi njen razvoj.

2.Pojam Centralne banke
Centralna banka je monetarna institucija I osnovni stožer bankarskog sistema svake zemlje. Može se se nazvati: državna, emisiona, narodna ili jednostavno banka banaka.
Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć istrumenata monetarnog – kreditnog regulisanja u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.
Osnovne karakteristike centralne banke, u odnosu na poslovne banke, su:

•     Emisija novčanica i kovanog novca i kontrola formiranja depozitnog novca,
•     Regulisanje potencijala poslovnih banaka i usmeravanje njihove kreditne politike,
•     Nadzor (monitoring) nad ukupnim poslovanjem banaka i drugih finansijskih organizacija,
•     Garant likvidnosti bankarskog sistema, odnosno uloga poslednjeg utočišta,
•     Velika uloga državnih organa u upravljanju,
•     Neprofitna institucija,
•     Nepostojanje direktnih kreditnih odnosa sa domaćim nebankarskim sektorom,
•     Dualna institucija, novčna i bankarska,
•     Ne postoji konkurentski odnos centralne i poslovnih banaka

Bankarski sistem stvara novac, koji ima vrednost samo dok se nalazi u opticaju. Na količinu novca u opticaju utiču svi delovi bankarskog sistema koji u osnovi mogu da se podele na dve grupe: poslovne banke i centralna banka. Poslovne banke predstavljaju finansijiskog posrednika između lica koja štede i lica kojima za određeno vreme taj novac može da bude pozajmljen radi potrošnje ili investicija. Centralna banka predstavlja banku koja kreditira sve ostale banke i ujedno je banka države.
3.Istorija Centralne banke
Pojava centralnih banaka istorijski je povezana sa centralizacijom banaka u rukama jedne ili malog broja najstabilnijih poslovnih banaka u kojem su država i klijenti imali najveće poverenje. Krajem XIX i početkom XX veka u većini država vršena je emisija banknota od strane centralne banke.

Prve evropske centralne banke su osnivane od XVII veka, kroz evolucioni proces, kao posledica ratova i njihovog pritiska na državne finansije. One vode poreklo od takozvanih privilegovanih banaka, koje su imale pravo da emituju novac, da bi kasnije jedna od njih dobila monopol na emisiju novca. Prva centralna banka je švedska Riks banka, osnovana 1668. godine. Ona je nastala kada je švedski Parlament stavio pod svoj nadzor, kao rezultat brojnih teškoća sa kojima se suočavala ova banka u svome poslovanju. Sve do 1830. godine bila je i jedina banka koja je poslovala u Švedskoj. Banka Engleske je osnovana 1694. godine i njen osnovni zadatak je bio prikupljanje fondova za finansiranje rata. Ona je sa šest partnera bila jedina emisiona institucija u Engleskoj i Velsu, ali ne i u Škotskoj. Totalni monopol na emisiju novca dobila je tek 1928. godine kada je na nju preneto i pravo emitovanja novčanica, koje je do tada imao Trezor.