ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ЧАЧАК

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ПОСЛОВНА ЕТИКА

ДЕФИНИСАЊЕ ПОСЛОВНЕ ЕТИКЕ

Београд, новембар 2012.

САДРЖАЈ

УВОД...................................................................................................................................... 3

1. МОРАЛ............................................................................................................................... 4

2. ЕТИКА................................................................................................................................ 5

2.1. Пословна етика............................................................................................................5
2.2. Историја пословне етике............................................................................................7
2.3. Предмет пословне етике.............................................................................................8
2.4. Микро, макро и морална етика................................................................................10
2.5. Значај пословне етике..............................................................................................11

3. ЛИЧНИ И ПОСЛОВНИ МОРАЛ...................................................................................12

ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................... 15

УВОД

2

background image

1. МОРАЛ

Реч морал је латинског порекла и значи обичај и нарав. То је скуп неписаних 

правила и обичаја који утврђује међуљудске односе и просуђују шта је добро а шта је 

зло. Дефинише се као облик друштвене свести, систем обичаја, навика, норми. Морал 

је релативан јер није исти у свим друштвеним групама и историјским периодима. 

Основне   вредности   морала   су:   добро,   исправно   и   праведно.   Морал   је   настао   у 

првобитној заједници. Човек је прво живео у малим групама где је било потребно 

ускладити своје потребе са потребама других. Тада су формирана правила људског 

понашања и настала је филозофска дисциплина-етика. 

По Сигмунду Фројду недостижно је потпуно усвајање моралних норми. Човек 

делимично усваја те норме због нагонске, импулсивне стране људске природе. Ниче 

дефинише моралност као „смелост јачих“. Различита друштва имају у различитим 

периодима   различите   моралне   вредности.   Често   се   морал   и   етика   поистовећују, 

односно употребљавају као синоними. Разлог је што се и морал и етика везију за 

обичаје,   навике,   карактере,   начине   деловања   и   понашања.   Морал   као   доминантан 

појам   даје   општа   правила,   етика   на   основу   њих   одређује   правила   за   одређене 

активности. Тако имамо етику одређене групе или професије ( лекарску, новинарску, 

адвокатску...). 

Морал представља:

- врсту друштвене свести,

- психолошки корен осећања кривице,

- процес интернационлизације усвајања моралних норми,

- егоизам и алтруизам.

1

Морал, у заједници и друштву, је важан услов читавог друштвеног развоја. 

Психолошки корен морала треба тражити у осећању кривице са којим је ишло питање 

добра и зла. Чињење зла имало је за последицу осећање кривице док је чињење добра 

ослобађало људе од  осећања кривице. Да ли су људи по природи  добри или зли , и 

како ће се вредновати њихово конкретно понашање, зависи од моралних норми дате 

средине. 

Морал је друштвена творевина који уређује понашање људи према друштвеној 

заједници, другим људима и себи. 

1

 Дамњановић П: Пословна етика, ПЕП, Београд, 2009, стр.12.

4

2. ЕТИКА

Етика се одређује као наука о моралу или етосу. Потиче од грчке речи  ethos 

или обичај и  ethicos  или морал,  тако да етика и морал попримају исто значење.

2

  У 

филозофији се везује за истраживања и процењивање моралних вредности онога што 

је добро и онога што није добро, шта треба  а шта не треба да буде. Основне етичке 

вредности су: искреност, поштење, поштовање других, услужност, држање обећања, 

честитост, поверење.

Етика је превасходно филозофска дисциплина. Она објашњава место морала у 

систему друштвених односа, испитује његову природу и унутрашњу структуру, трага 

за   изворима   морала   и   критеријумима   моралног   вредновања   људских   поступака   и 

настоји да разуме смисао и циљеве човекових моралних побуда. 

  Етика   је   грана   филозофије   морала   која   се   бави   моралним   судовима, 

стандардима   и   правилима   понашања.   Постоје   три   теоријско-методолошка   прступа 

етици:

1) Теоријски приступ - подразумева теоријску анализу, објашњење и разумевање 

морала;

2) Нормативни   приступ   -   односи   се   на   спознају   норми   доброг,   правичног   и 

исправног;

3) Практично-нормативни - значи њихову апликацију у пракси.

 2.1. Пословна етика

Под   пословном   етиком   се   подразумевају   пословни   принципи   и   правила 

понашања   засновани   на   општој   пословној   култури,   који   доминирају   у 

интерперсоналној   комуникацији.   Пословна   етика   најбоље   одсликава   понашање, 

деловање и имиџ пословних људи.  Под пословном етиком се подразумева и пословна 

комуникација   која   је   настала   из   односа   пословне   културе   и   етике   у   пословању. 

Пословна култура је од значаја, јер се темељи на општој култури, култури говора и 

лепог понашања и култури усмене и писана комуникације.

Недостатак   пословне   етике   доводи   до   поремећаја   уобичајених   токова 

пословања како у средини где се компанија налази, тако у ширем окружењу, а некада 

делује и на  светске економске токове и пословне токове. Поверење је данас један од 

кључних услова за успешно пословање и развој предузетничке и пословне климе. На 

свим нивоима и у свим срединама.

2

 hr.wikipedia.org/wiki/poslovna_etika

5

Želiš da pročitaš svih 15 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti