Digitalni novac

UVOD

Ideja elektronskog novca jeste da umesto što smeštamo vrednost na papir, možemo da je „upakujemo” u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo “inteligentniji” od papirnog novca. Šta podrazumevamo pod pojmom „inteligentni novac”? S obzirom na karakteristike elektronskog novca, on se može kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Pretpostavimo da nekome želite poslati ček od 400 eura. Ukoliko nekome jednostavno prosledite novac, onda je taj novac teško pratiti, gde je potrošen, koliko ili ukoliko je osoba u inostranstvu, morali bi ste slati novac poštom u kovertu. Kod elektronskog novca postoji mogućnost autorizacije i praćenja transakcija, a novac možete i proslediti elektronskim putem. Najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva je pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva. Ideje o novcu evoluirale su sve do konačnog shvatanja da je novac samo informacija. Naravno, novac je obaveza da se plati ili da se isporuči roba i usluge, ali ako podaci na konkretnoj obligaciji potiču iz pouzdanih i opšte priznatih izvora, transakcije će se odvijati samo na bazi informacije.

„Digitalni novac“ ili „elektronski novac“ se može definisati kao informacija o monetarnoj vrednosti koju je moguće transferirati kroz računarske mreže. Digitalan novac je dematerijalizovan novac i on predstavlja informaciju koja jedino postoji online. Sa pojavom Interneta digitalni novac je postao stvar svako dnevnice.
Za razliku od tradicionalnog novca koji se definiše kao nešto generalno prihvaćeno, kao medijum za razmenu, merilo vrednosti i sredstva za plaćanje, elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava nekoj osobi da plati robu ili usluge prenoseći brojeve sa jednog računara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim papirnim novčanicama, brojevi elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog novca. Jedna od ključnih osobina elektronskog novca je da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. To jest, kada kupac pošalje neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji način da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od ključnih razlika između sistema elektronskog novca i sistema baziranih na kreditnim karticama. Još jedna razlika ogleda se u tome što primalac elektronskog novca može ponovo njime da se koristi.
Elektronski novac će učiniti transakcije efikasnijim na više načina.
•    Prvo, elektronski novac će učiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencijalnog bankarskog sistema.
•    Drugo, zbog činjenice da  Internet ne poznaje političke granice, ne poznaje ih ni elektronski novac.
•    Treće, plaćanja elektronskim novcem može da koristi svako ko ima pristup Internetu i nekoj banci na Internetu.

2.Definicija elektronskog novca

Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaćanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac ili digitalni novac. Imaju potencijal da ugroze dominantnu ulogu gotovog novca u oblasti plaćanja na malo i da učine transakcije na malo, mnogo lakšim i jeftinijim za potrošače i trgovce. Elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava da plati robu ili usluge prenoseći brojeve sa jednog računara na drugi. Jedna od ključnih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca,njegova upotreba potpuno anonimna.
Elektonski novac se može koristiti za on-line kupovinu. Prilikom kupovine oni razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje žele da kupe. Elektronskim novcem može se platiti trgovcu proizvod ili usluge, a trgovac ga može deponovati u bilo kojoj banci koja učestvuje u konkretnom sistemu elektronskog novca ili ga može proslediti drugom trgovcu.Termin elektronsi novac se često koristi u širem smislu za označavanje čitavog niza predloženih mehanizama za plaćanje na malo.