Ekonomski fakultet u Kragujevcu
Nacionalna Ekonomija
Seminarski rad
DINAMIKA INDUSTRIJSKE
PROIZVODNJE
REPUBLIKE SRBIJE
Profesor: Studenti:
Dr Petar Veselinović Veljko Dunić(2018/150)
Andrea Srećković (2018/167)
2
Sadržaj:
Uvod 3
Pojam industrijske proizvodnje
4
Kretanje industrijske proizvodnje u Srbiji od 1960..do 1990.
7
Deindustrijalizacija i njeni efekti
9
Novi model industrijskog rasta 13
Strateški ciljevi nove industrijske politike
17
Zaključak
19
Literatura 20
4
Pojam industrijske proizvodnje
Pojam industrije podrazumeva privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom minerala i
energije i preradom sirovina, mineralnog, biljnog, životinjskog i veštačkog porekla, u proizvode
za tržište u preduzećima visokog organskog sastava kapitala.
1
Karakteristike industrije se mogu podeliti na dve osnovne grupe, na kvalitativne
karakteristike i kvantitativne karakteristike. Pomenute karakteristike razgraničavaju i razlikuju
industriju od ostalih privrednih delatnosti, na primer zanatstva, poljoprivrede i gradjevinarstva.
Kvalitativne karakteristike industrije proizilaze iz društveno-ekonomskih odlika
industrije kao najvažnije oblasti materijalne proizvodnje, njenog uticaja, mesta i uloge u procesu
društveno-ekonomskog razvoja. U kvalitativne karakteristike ubrajaju se:
Vodeća privredna delatnost: Gotovo u svim zemljama industrija je osnovna i
najvažnija privredna delatnost i oblast materijalne proizvodnje, koja ima
odlučujući uticaj na privredni razvoj. Ovo zbog toga što ona obezbedjuje tehničku
osnovu za osavremenjivanje i poboljšanje ostalih privrednih delatnosti.
Faktor promene ekonomske strukture: Pošto dinamizira tempo privrednog rasta,
industraja dovodi do povećanja obima proizvodnje, zatim, do promene
ekonomske strukture zemlje i uzrokuje povezivanje privrede jedne zemlje sa
inostranstvom. Industrija ovu ulogu obavlja preko tehničko – tehnnloškog
napretka i podizanjem na viši nivo tehničke osnove proizvodnje, kontinuiranim
usavršavanjem i masovnom proizvodnjom sredstava za rad koja se primenjuju u
svim privrednim delatnostima. Sa povećanjem obima i kvaliteta sredstava za rad,
postiže se efikasnost korišćenja materijalnih resursa i privređivanja ukupne
privrede, a radna snaga povećava svoju produktivnost. Time se povećava obim
proizvodnje, odnosno, dolazi do privrednog rasta, a dolazi i do
strukturnih promena, odnosno, dolazi do privrednog razvoja.
Faktor promene strukture spoljne trgovine:Razvijajući se, industrija u velikoj meri
menja strukturu spoljne trgovine, poboljšavajući položaj zemlje u medjunarodnoj
razmeni pa otuda i zalaganje slabije razvijenih zemalja i zemalja u razvoju da
ubrzaju razvoj svoje industrije.
Izaziva promene u strukturi stanovništva: Kada se razvija industrija povećava
svoje kapacitete, otvara nova radna mesta, raste tražnja za radnom snagom, dolazi
do zapošljavanj novih radnika, smanjuje se nezaposlenost.
Dovodi do povećanja životnog standarda: Sa razvojem industrije dolazi do rasta
nacionalnog dohotka, što dovodi do povećanja životnog standarda stanovništva.
1
Gligorijević Ž., (2008), Ekonomika Industrije, Niš, str.8
5
Kvantitativne karakteristike se odnose na organizacione i tehničko tehnološke osobine
industrije kao najvažnije oblasti materijalne proizvodnje. Najvažnije kvantitativne karakteristike
industrije su:
2
Masovna proizvodnja: Industrija se bavi masovnom proizvodnjom. Pod ovim pojmom se
podrazumeva “proizvodnja u velikim količinama ili proizvodnja velikih vrednosti”. To
znači da industriju, za razliku od zanatstva i gradjevinarstva, karakteriše masovna
proizvodnja koja je isključivo namenjena nepoznatom potrošaču.
Istovrsnost proizvoda: Da bi se uopšte govorilo o masovnoj proizvonji, kao karakteristici
industrije, istovrsnost proizvoda je nužna. To znači da proizvodi imaju iste performanse,
odnosno da se proces proizvodnje proizvoda odvija kontinuirano.
Tehnička podela rada: U industriji je izvršena detaljna podela rada tako da radnik
najčešće zna i obavlja samo svoj deo posla koji se sastoji od jedne ili nekoliko
proizvodnih operacija.
Visoki organski sastav kapitala: Industrijska proizvodnja zahteva masovnu upotrebu
sredstava za rad visokog organskog sastava i utrošak velike količine energije. Masovna
upotreba visokoproduktivnih i specijalizovanih sredstava za rad, koja se neprekidno
menjaju i usavršavaju, zahteva daleko veći utrošak energije u industriji nego u ostalim
privrednim delatnostima. Ne samo da pokreće sredstva za rad, energija se u industriji
koristi i u tehnološkim procesima pri transformaciji predmeta rada. Industrija, takodje
omogućava proces mehanizacije i automatizacije industrijske proizvodnje čime oslobadja
radnike teškog fizičkog rada, skraćuje njihovo radno vreme, bitno povećava snagu
ukupnog društvenog rada i utiče na ekonomsku snagu svake zemlje. Zbog toga
dominantno mesto u potrošnji energije i to preko 50%, u savremenim uslovima zauzima
industrija.
Nezavisnost od prirodnih uslova: Industrijska aktivnost se većim delom odvija u
zatvorenim objektima i može da se obavlja u toku cele godine. To implicira da vremenski
uslovi i prilike mogu bitnije da utiču na industrijsku proizvodnju. Ipak, ne može se
govoriti o apsolutnoj nezavisnosti industrije i njene aktivnosti od prirodnih uslova. Kao
na primer može da posluže one industrijske grane koje u velikoj meri zavise od tih
uslova. Obim proizvodnje u rudnicima zavisi od bogatstva rude, od sadržaja metala
odnostno nemetala koji su sadržani u toj rudi.
Nebiološka energija: Upotreba ove vrste energije i neophodnosti njene upotrebe direktna
je posledica tehničko-tehnoloških faktora, od kojih zavisi postizanje industrijskih ciljeva.
Upravo upotreba nebiološke energije omogućava da se izvrše obimni poslovi i da se
proizvede velka količina proizvoda.
Industrijska proizvodnja predstavlja značajnu oblast ukupnog ekonomskog sistema i
ekonomske politike svake zemlje od koje zavisi stabilnost ekonomskog rasta, zaposlenosti,
održavanje spoljnoekonomske ravnoteže u izvozu i uvozu. Industrijska politika jedne zemlje je
ključni faktor koji dovodi do rasta industrijske proizvodnje, a pored toga razvoj jedne industrije
je uslovljen i raspoloživim akumulacijama za investiranje, stanjem prirodnih resursa, nivoom
obučenosti radne stane, veličinom domaćeg tržišta, razvojem i primenom naučnoistraživačkog
rada.
2
Gligorijević Ž., (2008), Ekonomika Industrije, Niš, str.10
