Dopunska obrada zemljista

 
2.1. DOPUNSKA OBRADA ZEMLJIŠTA
Glavni cilj dopunske obrade zemljišta je stvaranje povoljnih uslova (što ravnija površina zemljišta, rastresit i usitnjen sloj zemljišta do 15 cm, dobre strukture) za smeštaj, klijanje semena i nicanje ponika. Pored toga dopunskom obradom se postiže oslobađanje od korova, dobra vlažnost, dobra aerisanost, pojačana mikrobiološka aktivnost zemljišta, poboljšan toplotni režim zemljišta.
Rastresanjem zemljišta oruđima za predsetvenu obradu stvaraju se krupne pore koje obezbeđuju bolji priliv vazduha u zemljište. Na ovaj način se omogućava brže zagrevanje sloja zemljišta u koji će biti smešteno seme. Istovremeno se prekida kapilaritet i čuva vlaga u dubljim slojevima zemljišta. Ukoliko se vrši setva useva čije je seme vrlo sitno i koje se seje jako plitko 2-3 cm (lucerka, crvena detelina, šećerna repa), potrebno je obezbediti da ovaj sloj zemljišta sadrži dovoljno vlage. To se postiže valjanjem, pri čemu se do određene dubine smanjuje broj makropora a povećanja broja mikropora kroz koje vode može ascedentnim putem (iz dubljih vlažnijih slojeva ka plićim suvljim slojevima zemljišta) dospeti do semena. U slučaju da je zemljište težeg mehaničkog sastava (hladnija i vlažnija zemljišta) mere dopunske obrade zemljišta treba obavljati u smeru oslobađanja viška vode u proleće i bržem zagrevanju zemljišta radi poštovanja optimalnih rokova setve.
Pošto je jedan deo hraniva unet sa osnovnom obradom zemljišta, jedan deo hraniva je potrebno uneti kroz primenu mineralnih đubriva sa predsetvenom pripremom u zonu neposredne blizine semena. Ova hraniva treba da omoguće dobar rast useva u početnim fazama razvoja, ali ona imaju uticaj i na dobijanje željenog prinosa. Ova obrada je vrlo značajna za sva zemljišta jer se rastresanje ubrzava razgradnja organske materije koja je preostala od preduseva u cilju njene što brže mineralizacije i na taj način omogućavanja lakopristupačnih oblika biljnih hraniva.
Dopunskom obradom je potrebno nastojati postizanje i održanje postojeće dobre strukture sloja zemljišta u kome će se nalaziti seme. Za obradu u poljoprivredi najpogodnija su strukturna zemljišta koja se sastoje od čestica čije se dimenzije kreću od 1 do 10 mm i odgovaraju zrnasto-mrvičastoj strukturi koja je karakteristična za zemljišta tipa černozema.
Neodgovarajućom obradom zemljišta (teškim traktorima sa uskim pneumaticima, neodgovarajućom brzinom) i pri nepovoljnoj vlažnosti zemljišta (veoma suvo ili vrlo vlažno zemljište), može doći do razbijanja veza između samih agregata zemljišta i oni se raspršuju u vrlo sitne praškaste agregate. Pri manjim kišama ovi agregati se jako vezuju stvarajući pokoricu koja može biti veliki problem pri nicanju biljaka (sl. 1 I 2 ).