Dositej Obradović

UVOD

Kao i kod većeg broja evropskog naroda,i kod Srba je nastala i razvijala se prosvetiteljska koncepcija vaspitanja. Ta koncepcija nastajala je postepeno,u veoma složenim i protivrečnim društveno-istorijskim i kulturno-prosvetnim prilikama. Prosvetiteljska koncepcija vaspitanja kod Srba je nastala i razvijala se kao deo šireg humanističko-prosvetiteljskog pokreta. Njena osnovna izvorišta bila su u filozofsko-sociološkoj misli srpskih prosvetitelja i u naprednoj evropskoj pedagoškoj misli tog perioda. Kod nas, prosvetiteljska koncepcija je predstavljala epohalni napredak za srpsku pedagogiju, školu i vaspitanje. Poseban značaj u razvijanju prosvetiteljske koncepcije vaspitanja dao je Dositej Obradović. On je bio jedan od prvih i glavnih nosilaca prosvetiteljskog pokreta kod nas. Živeo je i radio u drugoj polovini XVIII veka, u periodu tzv. prosvećenog apsolutizma. Veliki deo srpskog naroda je tada bio pod turskom vlašću,pa je samim tim i kulturno zaostao. Međutim,Dositej Obradović je bio ubeđen da se društvo samo vaspitanjem može popraviti,učiniti razumnijim,boljim, isto tako je verovao u moć vaspitanja i prosvete. On je sve nade polagao u omladinu. Dositej je zaključio da vaspitanje dolazi i pomoću škole i pomoću čitanja.,a da bi narod mogao da čita bilo je potrebno razviti pismenost.
Dositej je prvi srpski moderni pisac, prevodilac, filozof i esejista. Bio je, kod Srba,glavni predstavnik evropskog racionalizma i filozofije prosvećenosti XVIII i XIX veka. Prosvetiteljstvo je pokret koji se vrlo brzo raširio širom Evrope. Samim tim Dositej Obradović stoji rame uz rame sa uticajnim evropskimmisliocima kao što su Kant, Volter, Spinoza i Dekart.

BIOGRAFIJA

Dositej Obradović rođen je 1739. godine u srpsko-rumunskom mestu Čakovu,varošici na Tamišu u blizini Temišvara. Neki izvori govore čak i da je Dositej Obradović rođen 1842.godine. Umro je u Beogradu 1811.godine. Pravo ime mu je Dimitrije Obradović. Veoma rano je izgubio oca,a majka mu se preudala i ubrzo posle toga umrla. Dimitrije je jedno vreme živeo sa stricem,da bi ga kasnije usvojio teča koji nije imao dece. Još u osnovnoj školi pokazao je veliko interesovanje za čitanje i razmišljanje. Išao je u crkvu gde je krišom čitao knjige. Nije mu bilo bitno šta čita,čitao je sve što mu je došlo pod ruku. Posle završene osnovne škole u zavičaju i kraćeg šegrtovanja u Temišvaru, Dimitrije Obradović odlazi u fruškogorski manastir Hopovo. U Hopovu se zamonašio i dobio monaško ime Dositej. Iako je bio nadahnut svetovnim knjigama,monaški život mu se nije svideo. Dositej napušta Hopovo i u potrazi za pravim saznanjima često menja mesto boravka,što je i opisao u knjizi „Život i priključenija“. Preko Slavonije stiže u Zagreb,gde uči latinski jezik. Želeo je da nastavi školovanje u kijevskoj Duhovnoj akademiji,međutim početkom 1764. odlazi u Kotor gde je ostao neko vreme u manastiru Stanjevići. Negde se zadržavao svega nekoliko dana, a ponegde je ostajao i nekoliko godina. Posle ne tako mnogo vremena,odlučio je da se vrati u svoju zemlju. Dositej je krajem juna 1806. stigao u Sremske Karlovce,gde ga je primio mitropolit Stratimirović. On ga je pozvao da pređe u Srbiju i posveti se podizanju prosvete srpskog naroda. Dositej obilazi sve fruškogorske manastire,između ostalih i Krušedol,da bi se odatle uputio u Zemun. Po želji Karađorđa otišao je u vojno-diplomatsku misiju u Bukureštu. U Beograd prelazi 1807.godine,gde je bio vaspitač Karađorđevom sinu Aleksi. Iste te godine je bio postavljen za direktora svih škola u Srbiji. Krajem 1807. godine,Dositej je otvorio dvorazrednu gimnaziju. Zahvaljujući njegovoj inicijativi,u Beogradu je 1808. otvorena Velika škola, koja se kasnije razvila u univerzitet. Velika škola je bila kombinacija pravnog i filozofskog fakulteta. Takođe, Dositejevom zaslugom u Beogradu je otvorena i bogoslovija,za čijeg upravnika je postavljen Vićentije Rakić. 1811. godine Dositej Obradović je postavljen za ministra prosvete u Srbiji, ali se na toj poziciji vrlo kratko zadržao jer je ubrzo preminuo.
Dositej Obradović se bavio i spoljnom politikom. Zalagao se da Srbija postane samostalna i nezavisna država. Nije se mešao u dnevnu politiku, osim kada je trebalo suzbiti proaustrijsku orijentaciju, odnosno da se Srbija svede na ruski protektorat. 1808. godine postao je član Praviteljstvujuščijeg sovjeta gde je učestvovao u izradi zakona. Njegov protivaustrijski stav izazvao je ogorčenje kodaustrijskih vlasti i one su ga, u slučaju da pređe u Austriju, stavili van zakona. Takođe je svojim savetima pomagao Karađorđu u vođenju komplikovane političke situacije. Njegov zadatak je bio da se sačuvaju novooslobođene srpske teritorije i da se obezbedi srpska nezavisnost.
Dositej je na svojim putovanjima imao prilike da upozna različite načine vaspitanja. Svo svoje znanje i ideje, Dositej je unosio u srpski narod kako bi ga oslobodio od žalosti, neznanja, predrasuda, da bi ga prosvetio i uputio ka napretku. Dositej je svojim radom otvorio vrata srpskom narodu ka evropskoj kulturi.