Druga faza modela procesa revizije

Uvod

Reč revizija vuče poreklo od latinskog glagola koji znači “ponovo videti”. Zbog toga se ona određuje kao funkcija provere poslovanja, jer predstavlja naknadno proveravanje obavljenih poslovnih događaja koje se vrši na osnovu postojećih dokumenata. Ima uglavnom kolektivni karakter, za razliku od kontrole. Kontrola i revizija se međusobno dopunjuju da bi se ostvario cilj adekvatnog nadzora nad poslovanjem privrednog subjekta. Revizija se u Zakonu o računovodstvu i reviziji definiše kao “ispitivanje računovodstvenih iskaza radi davanja mišljenja o tome da li oni objektivno i istinito prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza, kao i rezultate poslovanja pravnog lica”. Lice koje sprovodi reviziju i odgovara za njegovu istinitost i objektivnost, naziva se revizor. Revizija se obavlja u skladu s Zakonom o računovodstvu i reviziji, Međunarodnim standardima revizije (MSR) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.
Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS. Revizija se obavlja na osnovu ugovora koji se zaključuje u pismenoj formi. Preduzeće za reviziju šalje pismo o angažovanju svom klijentu pre početka revizije, u kome ga informiše o ciljevima, prirodi i obimu posla koji treba da se obavi. Obaveze revizora su: da izradi izveštaj o reviziji, da mišljenje o istinitosti i objektivnosti iskaza, obavesti upravu preduzeća o svim utvrđenim slabostima i da predloge za njihovo prevazilaženje, naglasi sve specijalne zahteve i drugo.
Sama revizija uobičajeno prolazi kroz sledeće četiri faze:

• Faza 1 – Prihvatanje klijenta
• Faza 2 – Planiranje revizije
• Faza 3 – Testiranje i provođenje dokaznih postupaka
• Faza 4 – Procena i izveštavanje

U ovom radu objasnićemo detaljnije drugu fazu proocesa revizije: planiranje revizije.

 
Pojam i značaj revizije

Revizija može da se definiše kao sistematičan pregled poslovnih knjiga i računovodstvenih izveštaja izvršen od strane revizora i eksperata sa ciljem da se izrazi kompetentno, stručno i nezavisno mišljenje o ispravnosti, istinitosti i tačnosti istih.
U samim Međunarodnim standardima revizije (MRS) ne postoji posebna definicija termina revizija, ali u okviru MRS ISA 200 se precizira da je: „cilj revizije finansijskih izveštaja da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji, po svim bitnim pitanjima, sastavljeni u skladu sa primenjljivim okvirom finansijskog izveštavanja’’.
Revizija je nastala kao rezultat društveno – ekonomskih odnosa i potreba vlasnika kapitala da na adekvatan način upravlja svojom imovinom i kapitalom. U periodu manufakture, u ranoj fazi kapitalizma, nije postojala potreba dodatnog nadzora jer je tim malim radionicama upravljao i ekonomske procese u njima kontrolisao sam vlasnik. Međutim, kada se mala radionica razvila do nivoa kada jedno lice ili porodica nisu mogli da kontrolišu određene tehnološke i finanasijske poslove, dolazi do potrebe za dodatnim nadzorom nad tim i takvim poslovanjem. Svakako, ne možemo u tom trenutku istorijskog razvoja proizvodnih snaga, taj i takav nadzor zvati revizijom, mada je imao odlike proširenog nadzora. Sistem plaćanja je drugi faktor koji je direktno uticao na pojavu revizije. Naime, dok je plaćanje roba i usluga bilo promtno, znači odmah, nisu postojali uslovi za eventualne mahinacije u dužničko – poverilačkim odnosima. Revizija je, dakle, naučna disciplina koja zadnju deceniju kod nas dobija svoje mesto koje u zemljama razvijenih ekonomija ima vekovima.