Drumski saobracaj kao izvor zagadjenja

Uvod

Sa pojavom automobila i razvojem drumskog saobraćaja u gradovima društvo je steklo brojne koristi, ali kako to obično i biva, donete su i brojne štete za čoveka i okolinu, što se posebno odrazilo na smanjenje kvaliteta života u gradovima. Neki od pokazatelja tog smanjenja su veliki broj nezgoda, opterećenje okoline bukom i visokim koncentracijama štetnih hemijskih materija, preopterećenje ulične mreže, nedostatak prostora za parkiranje, te zauzimanje dragocenog urbanog zemljišta koje rezultira neprimereno malim površinama za nemotorizovane učesnike u saobraćaju. Prekomeran broj automobila dovodi do saobraćajnog ”šoka” u gradovima gde je gradska saobraćajna mreža, što je često slučaj, bila oblikovana krajem 19. veka i sada naprosto ne može zadovoljiti potrebe. Automobilski sobraćaj je u gradu polako izgubio svoju ekonomičnu svrhu, da robe i putnike brzo i sigurno doveze na cilj i sve očitija postaje njegova nefunkcionalna priroda koja se izražava preko neekonomičnog utroška goriva i u neekonomičnog zauzimanja urbanog zemljišta. Ovakav razvoj saobraćaja nije naravno želja njegovih pojedinačnih učesnika već rezultat pogrešne saobraćajne politike koja je uzrokovala brojne štetne posledice: 1) bliža mesta rekreacije postupno se udaljuju pa sve više ljudi odmor traži izvan grada koji poistovećuju sa stresom i uopšte ne doživljavaju kao mesto za odmor ili opuštanje; 2) središta gradova, zbog preopterećenja okoline, kao mesta stanovanja gube na atraktivnosti, te su ljudi prisiljeni da stanuju izvan grada čime mesto rada biva sve udaljenije od mesta stanovanja, pa im je automobil ponovno neophodan. Odnos saobraćaja i kvaliteta života manifestiuje se u dva smera: manje ili više kvalitetnim prevozom ljudi i robe. Uz mobilnost koju daje saobraćaj bi trebao zadovoljavati zahteve brzine, ekonomičnosti, sigurnosti i udobnosti, ali to često nije slučaj.

Estetski i ambijentalni učesnici saobraćaja i savremenih saobraćajnih objekata na strukturu grada pretežno su nepovoljni. Ukrštanja u više nivoa, rampe, nasipi i vijadukti, velike distance među zgradama, ulice i trgovi zatrpani automobilima – sve to kvari sliku grada, a često i zahteva i uništenje ili narušavanje prie ugodnih ambijenata. Ipak, ima slučajeva kad prometni objekti pridonose slici grada (npr. tramvaji u gradovima).

Način delovanja drumskog saobraćaja na životnu sredinu

Zagađivanje okoline od saobraćaja nije lokalno vezano kao zagađivanje od industrije jer su motorna vozila mobilna (izvor energije se kreće), pa postoji izražen interes za veću saradnju i na međunarodnom planu. Proizvođači vozila su već intervenisali i određenim konstruktivnim i drugim rešenjima doprineli da se nepovoljan uticaj smanji (bezolovni benzin itd.)

Proces planiranja saobraćajnica i proces analize uticaja na životnu sredinu moraju da budu dva komplementarna procesa usaglašena na svim nivoima sa jasnom hijerarhijskom strukturom i utvrđenim redosledom međusobne razmene podataka. Na osnovu iznetih činjenica nedvosmisleno je da mora postojati jedinstvena metodološka osnova sa jasno definisanim koracima za analizu problematike životne sredine