Drustvo i urbani fenomen

UVOD
Budući da se grad bitno menjao tokom istorije, teško je dati njegovu jedinstvenu definiciju. Ipak, grad se može odrediti kao stalno, veliko, gusto naseljeno mesto društveno heterogenih individua, od koji se ogromna većina bavi nepoljoprivrednim delatnostima.
Drugim rečima, grad je diferencirana celina stanovništva, aktivnosti i institucija koncentrisanih na istom prostoru. U savremenim velikim gradovima ljudi se lično ne poznaju, kao što je to karakteristično za grupu suseda ili malu lokalnu zajednicu. Prema urbanim pesimistima grad, a naročito velegrad, uvek je politički prostor, pogodno mesto za koncentraciju vlasti, za prevlast birokratije i militarizma. Velegrad je za njih veštačka tvorevina obeležena proždrljivim gigantizmom, ugrožava prirodu, žarište je socijalno devijantnih pojava, segregacije i svekolikog otuđenja. Na drugoj strani, urbani pesimisti ističu da je grad najveće dostignuće čovečanstva, mesto iz kojeg zrači civilizacija, kultura, mesto istorijske inicijative, revolucije, demokratije, proizvodnje znanja, informacija, slobode, različitosti, urbaniteta, multikulturne i multietničke koegzistencije, kosmopolitizma i tome slično.
Istina je, kao što obično biva, negde u sredini. Uprkos brojnim problemima koji prate gradski život, privlačnost grada i dalje raste. To je zato što gradski život znači koncentraciju i raznovrsnost, koegzistenciju ljudi različitog porekla i načina života, distancu i prisnost, probleme i mogućnosti.
Činjenica da je početkom trećeg milenijuma čovečanstvo prvi put u svojoj istoriji postalo pretežno urbano, odnosno da broj gradskog stanovništva makar naznatno nadilazi broj seoskog i da će se taj trend nastaviti, posebno ukazuje na značaj proučavanja urbanog fenomena i urbanizacije.

1. OD TRADICIONALNOG DO MODERNOG EVROPSKOG DRUŠTVA I GRADA
1.1 Agrarno (seljačko) društvo i varoš
Urbani fenomen je otisak preobražaja globalnih društava u prostoru. To znači da postoji tesna veza između preobražaja globalnih društava, s jedne, i gradova, s druge strane. Ako se osvrnemo na evropsku istoriju, možemo razlikovati tri tipa društva:
– agrarno,
– industrijsko, i
– informaciono društvo.
Varoš ( prvobitni grad) je najpre predstavljalo ostrvo u dominantnom seoskom okruženju, a seljačko društvo (agrarno) je bilo njen kontekst.
Idealno – tipski posmatrano seljačko društvo ima sledeće karakteristike:
– ekonomski sistem uređen je po logici privredne samodovoljnosti koji ne razlikuje proizvodnju i potrošnju,
– isprepletenost porodica i preduzeća daje centralnu ulogu kućnoj zajednici (domaćinstvu),
– tradicija upravlja svim ljudskim postupcima,
– pošto je uključena u globalno društvo, lokalna zajednica uživa relativnu autonomiju u odnosu na to društvo,
– funkcije posredovanja sa spoljnim svetom veoma su značajne.
Mnogi socijolozi i „futurolozi“ u poslednjih nekoliko decenija govore o „sumraku seljaštva“ imajući u vidu ubrzanu deagrerizaciju (smanjenje broja osoba koje se bave poljoprivredom), starenje seljaka, kao i depopulizaciju rurarnih područja širom sveta.
Будући да се град битно мењао током историје, тешко је дати његову јединствену дефиницију. Ипак, град се може одредити као стално, велико, густо насељено место друштвено хетерогених индивидуа, од који се огромна већина бави непољопривредним делатностима.
Другим речима, град је диференцирана целина становништва, активности и институција концентрисаних на истом простору. У савременим великим градовима људи се лично не познају, као што је то карактеристично за групу суседа или малу локалну заједницу. Према урбаним песимистима град, а нарочито велеград, увек је политички простор, погодно место за концентрацију власти, за превласт бирократије и милитаризма. Велеград је за њих вештачка творевина обележена прождрљивим гигантизмом, угрожава природу, жариште је социјално девијантних појава, сегрегације и свеколиког отуђења. На другој страни, урбани песимисти истичу да је град највеће достигнуће човечанства, место из којег зрачи цивилизација, култура, место историјске иницијативе, револуције, демократије, производње знања, информација, слободе, различитости, урбанитета, мултикултурне и мултиетничке коегзистенције, космополитизма и томе слично.