Beogradska poslovna škola
Beograd
Menadžment informacioni sistemi u javnoj upravi
prof. Boris Knežević
2013/2014.
Projektni rad
Naziv
E-G usluge u Srbiji. Primer opštine/lokalne samouprave
Savski venac
Student
Radmila Obradović, 2E2/0100/12
Ivana Tvrdišić, 2E1/0012/12
Marija Vasović, 2E2/0175/12
Milijana Čelić, 2E2/0085/12
Nataša Oršanić, 1E1/0038/12
Beograd, maj 2014.
Projektni rad 6. grupa
3
rasta i veći broj novih radnih mesta. U sklopu složenog procesa izgradnje takvog društva
važan segment predstavljaju aktivnosti vezane za realizaciju primene IKT alata u državnom
sektoru ili tzv. izgradnja e-uprave – savremene državne uprave.
Fenomen upotrebe IKT, Interneta, mobilne telefonije, digitalne televizije, itd. izvršio
je transformaciju funkcionisanja vlada. Većina vlada danas u svetu distribuira informacije
putem veb strana, izgrađuju svoje digitalne baze podataka i pružaju određeni vid usluga
onlajn putem.
E-uprava na predstavlja samo korišćenje Interneta. Internet je svakako najmoćniji
mehanizam za obavljanje ovih zadataka ali se sličan efekat može postići i korišćenjem
„elektronskih“ sredstava kao što su obična telefonska linija (call centri, automatske
sekretarice i drugo), mobilne i SMS tehnologije, centri za pružanje usluga (Internet kiosci i
drugo) ili kombinacijom informaciono – komunikacionih tehnologija i običnih upravnih
procedura (npr. naručivanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih putem SMS-a i dostavljanje
poštom na kućnu adresu).
Digitalizacija predstavlja proces prevođenja određenih štampanih dokumenata i
procedua u elektronske fajlove, razumljive računaru, koji se mogu lako prenositi i slati putem
servisa Interneta. Digitalni fajlovi su bazirani na binarnom kodu, odnosno na nizovima
jedinica i nula.
Digitalna tehnologija uključuje digitalne komunikacione mreže kao što su: Internet,
intranet, VAN mreže, računare, softverske pakete i sve druge oblike informacione tehnologije
koja se koristi prilikom obavljanja elektronskog biznisa i elektronske trgovine.
Digitalni proizvod predstavlja digitalizovane proizvode koji su putem binarnom koda
prevedeni u nizove digitalnih bita. Digitalni proizvodi mogu biti: elektronske knjige, audio i
video zapisi, TV i radio programi, softveri, video igre, časopisi, vesti, informacije, itd..
(Živković, Knežević, 2013.).
Ekonomija bazirana na digitalnoj tehnologiji, odnosno IKT, je digitalna ekonomija.
Digitalna ekonomija dovodi do sposobnosti veće reorganizacije resursa kompanije, kreiranja
novih vrednosti i novih poslovnih modela koji odgovaraju potrebama sve zahtevnijih
korisnika. Osnovne karakteristike digitalne ekonomije su fleksibilnost, saradnja i velika
brzina interaktivnosti među pojedinim subjektima lanca vrednosti. Digitalno umrežavanje i
komunikaciona infrastruktura pružile su globalno tržište na kome ljudi i organizacije mogu
uzajamno da deluju, komuniciraju, sarađuju i traže informacije.
Trendovi razvoja digitalne ekonomije obuhvataju kretanje ka cyberekonomiji
(neograničen ekonomski prostor povezan računarima širom planete), otvorenoj organizaciji
(kastomizacija proizvoda i usluga), virtualizaciji klijenata (odnose sa klijentima bez fizičkog
kontakta) i drugi sličnim pravcima razvoja. Teži se ka mobilnom bankarstvu tj. da informacije
budu dostupne odmah na uređajima korisnika. Internet se koristi u svim vidovima rada,
zabave i komunikacije.
1.INFORMACIONO DRUŠTVO I PRIMENA IKT U SRBIJI
1.1.Pojam informacionog društva
Informacija odnosno podatak koji se koristi i za pojedinca ima određeno značenje, sa
jedne, i tehnologija (hardver, softver, aplikacije i ostala infrastruktura) sa druge strane,
dovode se u vezu sa konceptom informacionog društva. U novoj eri izvor produktivnosti se
sve više nalazi u tehnologiji stvaranja znanja, obrade informacija i komunikacije.
Upotreba termina „informaciono društvo“ danas najčešće ukazuje na visok stepen u
kome su savremena društva zavisna od upotrebe informaciono – komunikacionih tehnologija
(među kojima, naravno, Internet zauzima centralno mesto).
Projektni rad 6. grupa
4
Informaciono društvo je društvo koje u velikoj meri ili u potpunosti koristi IKT u radu,
kao i u svakodnevnom životu. Informaciono društvo nastoji da zameni industrijsko društvo
koje je bazirano na ručnom i industrijskom radu. Kod informacionog društva je mnogo bitniji
umni rad, znanje, informacije, brzina, funkcionalnost, dok je kod industrijskog društva
najbitniji fizički rad, što veća potrošnja, serijska proizvodnja, materijalna dobra.
Suštinski pokretač informacionog društva su informacije. Ali informacije su oduvek
predstavljale ključni faktor u društvima širom sveta. Razlika je u tome što sada raspolažemo
sofisticiranim sredstvima u formi IKT koja omogućavaju trenutnu obradu, duplikaciju i
distribuciju informacija i znanja skoro istovremeno sa zahtevom za veoma nisku cenu. Pristup
Internetu je osnovni tehnički preduslov za uključenost pojedinaca i organizacija u
informaciono društvo.
Razvoj društvenog života karakteriše eksplozivni rast korišćenja novih kapaciteta koje
omogućavaju informacione tehnologije. Uz pomoć Interneta elektronska državna uprava čini
svoje poslovanje bržim i jeftinijim.
1.2.Karakteristike informacionog društva
Prema osnovnim objašnjenjima i definisanju pojma informacionog društva dolazimo
do njegovih osnovnih karakteristika: (Nassimbeni, 1998):
izuzetna važnost informacija i kreiranja znanja,
isticanje uloge IT u stvaranju i rasprostiranju informacija,
korišćenje informacionih mreža za distribuciju informacija,
radikalne promene u ljudskim životima kao rezultat rastuće integracije
informacionih i komunikacionih tehnologija u svim sferama javnog i privatnog
života i
neophodnost da se građani edukuju i prošire svoja znanja u oblasti novih
veština što će im omogućiti da imaju samo koristi kroz pristup informatičkoj
riznici koja se masovno i konstantno širi i raste.
1.3.Internet penetracija
Internet penetracija predstavlja broj stanovnika starijih od 16 godina koji imaju pristup
Internetu u odnosu na ukupan broj stanovnika. Srbija po svetskoj statistici ima preko 4,1
miliona korisnika interneta, što je još uvek čini zemljom sa niskom penetracijom (svega
55,8%). Takođe, kada se pogleda način pristupa Internetu, shvata se da je Srbija u ogromnom
zaostatku za razvijenim zemljama. Kod nas još uvek preovladava ADSL pristup, dok je u
svetu sve veći procenat broadband korisnika. Broadband tehnologija omogućava najveće
kablovske brzine protoka podataka, informacija i fajlova preko Interneta pomoću specijalnih
kablova sa optičkim, odnosno staklenim nitima. Ovaj vid tehnologije koji omogućava da se
poslovi obavljaju mnogo brže i skoro bez prekida kod nas ima priliku da koristi svega 6%
stanovnika.
Neki razlozi za tako nizak procenat upotrebe Interneta su:
cena pristupa Internetu,
nizak dohodak u Srbiji,
nedostatak moderne opreme,
monopolizacija na tržištu telekomunikacija i
informatička nepismenost.
Projektni rad 6. grupa
6
Slika 1. Internet penetracija u regionima sveta (2012. godina)
Afrika
5% Azija
8%
Evropa
19%
Bliski Istok
12%
Severna Amerika
23%
Latinska Amerika
13%
Okeanija/Australija
20%
U prevazilaženju ove raslojenosti samo populacija uređaja za pristup Internetu nije
dovoljno, sadržaj kome se pristupa takođe je važan. Prihvatanje Interneta zavisi od:
lokalne prepreke informisanju, gde lokalna uprava mora da pripremi
informacije na lako prihvatljiv način stanovništvu;
pismenost, kako osnovna tako i tehnička;
jezičkih barijera, u smislu da je preko 60% sadržaja na Internetu na engleskom
jeziku, a u e-trgovini preko 90%;
kulturne razlike;
starosne strukture, u smislu da stariji ljudi ne prihvataju lako upotrebu računara
i slično.
Informaciona raslojenost nije posledica IKT revolucije, već društvenih, ekonomskih,
geografskih i političkih uslova za razvoj neke sredine. Drugim rečima, nemogućnost uprave
da ravnomerno rasporedi osnovna bogatstva društva vodi ka opštem raslojavanju.
Relacije digitalnog jaza u Srbiji:
regionalne (sever – jug),
urbane – ruralne sredine,
ljudi višeg obrazovnog nivoa – ljudi nižeg obrazovnog nivoa.
Statistika upotrebe IKT zasniva se na rezultatima istraživanja o upotrebi:
IKT u domaćinstvu i pojedinačno i
IKT u privrednim društvima i finansijskim institucijama.
Da bismo bolje razumeli digitalni jaz, uporedićemo pokazatelje primene IKT u Srbiji i
Austriji na sledećim grafikonima.
