Ekonomska politika

Uvod
Ekonomska politika je, u kratkim crtama, deo državne politike koji se bavi odnosom države i privrede. Izrazom “ekonomska politika” definiciono se označava privređivanje u društvenoj zajednici sa težištem na organiziranje i usmjeravanje tokova reprodukcije u okviru države.
U domenu ekonomske teorije, pojam ekonomska politika se koristi za označavanje dveju pojava:

1. Kao raznovrsna aktivnost države i drugih nosilaca ekonomsko-političkog odlučivanja (tzv. makro-ekonomski subjekti), čija svrha je stvaranje adekvatnog društvenog ambijenta za optimalan privredni i ekonomski razvoj;
2. Kao naučna disciplina u okviru sistema ekonomskih nauka koja se bavi iznalaženjem i analiziranjem odnosa i zakonitosti u vezi sa djelovanjem države i drugih makroekonomskih subjekata u regulisanju ekonomskih odnosa.

Pod privrednim razvojem po pravilu se podrazumeva porast materijalne proizvodnje (mase roba i usluga) i društvenog proizvoda. Ekonomski razvoj je širi pojam, jer uz materijalno-proizvodnu stranu obuhvata i društvenu komponentu shvaćenu kao ukupnost upravljanja privrednim razvojem.
Ciljevi ekonomske politike predstavljaju zadatke za izmenu postojećeg stanja u nekom delu privrede ili celokupnoj privredi, koje treba realizovati u nekom vremenskom periodu.  Cilj je ustvari objekat delovanja Ekonomske politike. Često su formulisani pod dejstvom političkog uticaja, a određeni su i trenutnom ekonomskom situacijom, raspoloživim privrednim resursima, političkim sistemom, odnosima vodećih društvenih grupa, međunarodnim položajem zemlje u okviru međunarodne privrede i dr.  Ciljevi se rangiraju prema prioritetu.
Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu blagajnu i njegovog trošenja. Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. U vreme inflacije često se primenjuje kontrakcijska fiskalna politika u vidu povećanih poreza i smanjenja javnih rashoda. U vreme depresije primjenjuje se ekspanzivna fiskalna politika u vidu smanjenja poreza i porasta javnih rashoda.
Makroekonomske politike su  :

•     fiskalna politika
•     monetarno – kreditna politika
•     spoljnotrgovinska politika
•     strukturna politika
•     ostale politike (politika tržišta rada, stabilizaciona politika…)

Finansijska politika je primenjena nauka o finansijama, koja na osnovu naučnih saznanja o pojavama, odnosima i zakonitostima vrši izbor objektivnih kombinacija koje obezbeđuju najbolji efekat u realizaciji.
Sadržina predmeta ekonomske politike
U razvoju ljudske civilizacije pojedinačne društvene zajednice se razlikuju poi količini i vrednosti ostvarenog materijalnog bogatstva, načinu i oblicima njegove raspodele i položaju koje postojeće socijalne grupe i pojedinci zauzimaju. Cilj razvoja svakog društva je uvećanje materijalnog bogatstva kao i povećanje onog njegovog dela koji pripada pojedincu. U zadovoljenju stalno rastućih potreba društva koriste se prisrodni resursi (izvori) i angažuju proizvodni faktori, koji usled svoje limitiranosti zahtevaju racionalno raspolaganje i upotrebu, o čemu odlučuju određeni društveni subjekti.
Globalni, osnovni cilj se iskazuje u povećanju ukupnog materijalnog bogatstva koje se ostvaruje u privrednoj delatnosti društva i sadrži više pojedinačnih ciljeva koji se ostvaruju primenom odgovarajućih mera.
Idući putem tumačenja reči iz kojih se sastoji naziv ekonomske politike kao naučne discipline, polazimo od ključne reči politika, koja ukazuje na proces preduzete akcije u sferi ekonomskog života društva usmerene ka ostvarenju određenih ciljeva. S toga možemo zaključiti, da ekonomska politika podrazumeva dejstvo instrumenata i mera koje u skladu sa karakterom društveno-ekonomskog sistema preduzimaju određeni subjekti u procesu realizacije određenih ciljeva.