Osnovni ekonomski principi: produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost

JU MAŠINSKA ŠKOLA
MRKONJIĆ GRAD
SIME ŠOLAJE 91

MATURSKI RAD IZ EKONOMIJE

OSNOVNI EKONOMSKI PRINCIPI

         Učenik:

                                                                        Mentor:

Anica Boškan, IV-3                                                  Gorjana Glamočak, dipl. ecc.

Mrkonjić Grad, maj 2019. godine

2

SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................................................................... 3

2. PRODUKTIVNOST............................................................................................................... 4

2.1. Faktori produktivnosti......................................................................................................5

2.2. Izražavanje produktivnosti...............................................................................................6

3. EKONOMIČNOST.................................................................................................................8

3.1. Faktori ekonomičnosti..................................................................................................... 8

3.2. Izražavanje ekonomičnosti...............................................................................................9

4. RENTABILNOST................................................................................................................11

4.1. Prelomna tačka...............................................................................................................12

4.2. Faktori rentabilnosti....................................................................................................... 14

4.3. Izražavanje rentabilnosti................................................................................................15

5. ZAKLJUČAK....................................................................................................................... 17

LITERATURA..................................................................................................................... 18

4

2. PRODUKTIVNOST

Preduzeće kao ekonomsko pravni subjekt teži da ostvari što uspješnije poslovanje. Pri 

tome preduzeće postavlja svoje poslovne ciljeve, a zatim preko utvrđene poslovne strategije 

koristi   raspoložive   materijalne   i   ljudske   resurse   i     principe   poslovanja.   Svi   istovremeno 

predstavljaju mjeru uspješnosti preduzeća. 

Produktivnost   je   princip   ekonomije   koji   zahtijeva   ostvarivanje   što   većeg   obima 

proizvodnje, a sa što manje utrošenog živog i ljudskog rada. Najznačajniji faktor proizvodnje 

je ljudski rad, jer se samo njime posredno ili neposredno povećava količina proizvoda. 

Produktivnost   rada   je   veoma   značajan   pokazatelj   uspješnosti   poslovanja   nekog 

preduzeća   i   kao   takav   je   predmet   konstantnog   praćenja   i   pronalaženja   načina   za 

unapređivanje. Produktivnost definišemo kao kvantitativni izraz između obima proizvodnje, 

usluga   ili   prometa   i   količine   utrošene   radne   snage,   što   bismo   mogli   prikazati   opštom 

formulom: 

P = Q/L = q

P=produktivnost rada; Q=obim proizvodnje; L=broj zaposlenih

Osim toga, produktivnost se može predstaviti i inverzno, tj. izračunavajući koliko je 

utrošeno rada za proizvodnju jednog proizvoda: 

P = L/Q = t

Ova definicija produktivnosti je izvedena iz osnovnog ekonomskog principa: ostvariti 

maksimalni rezultat sa minimalnim ulaganjima, koji je moguće postići na dva načina: 

1. povećanjem ukupne mase proizvoda ili

2. povećanjem radnog učinka.

5

2.1. Faktori produktivnosti

U faktore produktivnosti spadaju sve one činjenice koje na bilo koji način mogu da 

utiču na radni učinak, tj. na odnos između ostvarenog rezultata proizvodnje i utroška  radne 

snage u proizvodnji. 

Proizvodnju obavlja čovjek određenim sredstvima za proizvodnju, koja su tehnička 

kategorija.   Pri   tome,   čovek   je   društvena   jedinka,   a   sam   proces   proizvodnje   obavlja   se   u 

određenoj društvenoj sredini. Iz ovoga proizilazi da se faktori koji uslovljavaju produktivnost 

mogu grupisati u dvije osnovne kategorije i to:  

1. objektivne faktore 

2. subjektivne faktore.  

Objektivni faktori su oni faktori na koje preduzeće ne može da utiče i da ih mijenja u 

toku procesa poslovanja. To su: 

1. tehnički faktori

2. društveni faktori. 

Tehničke faktore čine sva materijalna i tehnička sredstva koja služe proizvodnji, kao i 

određena naučna i tehnička dostignuća koja se ne primenjuju, ali za koje postoji ekonomska 

mogućnost korištenja. 

Najznačajniji tehnički faktori su: 

1. tehničke   karakteristike   proizvoda   na   osnovu   kojih   se   izrađuju   normativi   rada 

izrade proizvoda;

2. karakteristike proizvodnog procesa koji zahtijevaju određen utrošak radne snage 

pri njegovom izvođenju; 

3. karakteristike   sredstava   za   rad,   čija   savremenost   i   tehnička   usavršenost 

uslovljavaju u velikoj mjeri i produktivnost rada; 

4. tehničke karakteristike materijala koji se koristi u proizvodnji; 

5. radna sredina i uslovi rada u njoj, nezavisno da li se radi o prirodno uslovljenim ili 

vještački stvorenim uslovima rada; 

6. ostvareni obim proizvodnje; 

7. vid organizacije svojim nivoom direktno utiče na produktivnost i 

8. nivo organizacije koji se ogleda u tehničkoj opremljenosti i dr. 

U   društvene   faktore   produktivnosti   spadaju   sve   društvene   institucije,   kao   i   mjere 

države,   koje   preko   instrumenata   i   odluka   ekonomske   politike   djeluju   na   uslove   rada   i