Elektronsko bankarstvo

UVOD
Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije stvorio je uslove za globalizaciju poslovanja. Glavni cilj je postao da se bez obzira na geografske distance što brže i efikasnije povežu klijenti i tokovi informacija.
U uslovima vrlo jake konkurencije gde postepeno nestaju razlike između banaka, investicionih banaka, brokerskih firmi i osiguravajućih kompanija, finansijske organizacije su pod stalnim pritiskom da zadrže korisnike svojih usluga, smanje troškove, upravljaju rizikom i koriste tehnologiju kao izvor konkurentske prednosti. Model globalne organizacije i jake konkurencije zahteva novu koncepciju pristupa banaka u njihovom poslovanju, o čemu svedoče sve veća ulaganja u specijalizovanu i prema klijentu orjentisanu tehnologiju. Internet je jedna od tih tehnologija. Publika koju pokriva Internet je ceo svet. Internet je dinamički medij i omogućava stalno ažuriranje informacija. Konačno, Internet pruža velike mogućnosti za interaktivnu komunikaciju sa publikom.
Komunikacija putem Interneta je masovna, brza i jeftina. Mnogobrojni servisi na Internetu omogućavaju da poruka veoma brzo stigne na drugi kraj sveta. Upravo te osobine Interneta kao medija pružaju realne i gotovo neslućene mogućnosti za poslovne aktivnosti. Internet je danas najpopularniji i najprspektivniji medij za komunikaciju i prenos informacija. Napredak tehnologije, pri čemu se misli na povećanje snage računara i brzine prenosa podataka, omogućiće postavljanje novih granica u korišćenju Interneta. Banke su prvobitno imale odbojnost prema inovacijama koje donosi poslovanje na Internetu, ali su tokom vremena uvidele da to nije prolazni fenomen nego sve više deo poslovne stvarnosti sa još većom perspektivom u budućnosti.
Pristup Internetu omogućuju provajderi internet usluga (ovlašćeno pravno lice koji obezbeđuje izlaz na internet). Širom sveta stotine hiljada firmi se bavi pružanjem usluga priključenja na Internet. Ove firme su hijerarhijski struktuirane i međusobno povezane telefonskim, satelitskim, mikrotalasnim ili drugim standardnim komunikacionim putevima. Na taj način kompanije koje pružaju telefonske usluge, satelitske veze i dr. takođe predstavljaju deo te hijerarhije. Svi oni zajedno čine osnovnu infrastrukturu Interneta. Od kvaliteta usluge svakog od njih u lancu zavisi ukupni kvalitet koji se pruža krajnjem korisniku. U cilju korišćenja Interneta korisnik sa svojim PC-em mora da se poveže na provajdera. Osnovni komunikacioni protokol koji koristi Internet je TCP/IP . Preko ovog protokola funkcioniše viče drugih protokola za pojedine usluge.