Engleska gramatika

Učenje gramatike nekog novog jezika se u startu moze učiniti dosta teškim i zamornim jer je ona u suštini sačinjena od seta pravila koje treba poštovati, ali to je samo delimično tačno. Većina profesora englekog jezika savetuje da na ova pravila treba posmatrati više kao na smernice koje ćete vremenom naučiti da primenjujute. Kao dodatno ohrabrenje vam može posluziti činjenica da većina ljudi koja govori ovim jezikom u svakodnevnom životu ih ne poštuje u punoj meri. Zato se isprva ne trudite toliko da sve sto kažete bude 100% gramatički tačno.
Takodje, primetićete da su u njoj prisutni odredjeni izuzeci koji odstupaju od bilo kakvih pravila. Samim tim nije realno za očekivati da ćete je u par dana savladati. U početnom periodu je važnije proširiti svoj vokabular kako bi bili dovoljno slobodni da se upustite sa nekim u komunikaciju. Kako budete napredovali sa učenjem polako uključite i nju u svoj program.

Možda najbolji primer odstupanja od pravila su nepravilni glagoli koji u prošlom vremenu nemaju nastavak –ed. Inace, on se primenjuje sa dobrim delom glagola. Interesantan je podatak da većina glagola koje uporebljavamo u svakodnevnom razgovoru su nepravilni i zbog toga su oni kao stvoreni da čovek na njima pravi greške. Iz tih razloga potrebno ih je naučiti napamet zarad pravilne upotrebe.

1 Imenice (Nouns)

U engleskom jeziku reč „imenica“ (noun) vodi poreklo od latinske reči nomen koja znači „ime“. Imenice su vrste reči koje se koriste da označe ljude, životinje, predmete, stanja, događaje, osećanja i apstraktne pojmove. Imenice mogu imatu funkciju subjekta ili objekta i mogu biti dodatno definisane pridevima i članovima.

1.1 Vrste imenica

• Vlastite imenice (proper nouns) su imena ljudi, država, mesta, npr. Martin, France, London itd.
• Opšte imenice (common nouns) označavaju nazive bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama, npr. aunt (tetka), worker (radnik), plane (avion), horse (konj), story (priča), chair (stolica)…
• Zbirne imenice (collective nouns) koje označavaju više bića ili predmeta kao jednu celinu, npr. flock (jato), colony (kolonija), team (tim), swarm (roj).
• Apstraktne imenice (abstract nouns) označavaju nešto što je neopipljivo. To su npr. love (ljubav), sadness (tuga), hapiness (radost), death (smrt), itd.
• Glagolske imenice (verbal nouns) predstavljaju nazive radnji i stanja. Imaju formu glagola (nastavak za sadašnji particip -ing) , ali imaju funkcuju imenice. Primeri: running (trčanje), sleeping (spavanje), itd.
• Osim gore navedenih, takođe postoje i brojive i nebrojive imenice.
• U engleskom jeziku obeležje roda nije toliko važno kao u srpskom. Dok u srpskom i neanimatne imenice (one koje označavaju nežive entitete) mogu biti „on“ ili „ona“, one se u engleskom, po pravilu, zamenjuju sa it ili which. Zamenice he i she se upotrebljavaju kada se odnose na ljude, a it kada se govori o bilo čemu drugom (o životinjama ili stvarima). Neke neanimatne imenice mogu se zamenjivati sa he/she ukoliko su personifikovane, na primer u takvoj upotrebi sun, war su muškog roda, dok su moon, nature, ship, kao i imena zemalja ženskog roda (France has increased her exports).