Evropska centralna banka

APSTRAKT
Kada govorimo o glavnoj centralnoj banci u okviru Evropske Unije mislimo o
Evropskoj centralnoj banci (ECB). Evropska centralna banka, kao i većina centralnih
banaka predstavlja „banku banaka“ zemljama članica Evropske unije. ECB sa sedištema
u Frankfurtu u Nemačkoj počela je da radi 01. januara 1999. godine, uporedo sa
uvođenjem treće faze monetarne unije, osnovana je kao jezgro Eurosistema i ESCB-a.Prvi
predsdnik bio je Wim Duisenberg, a sadašnji predsednik je Jean-Claude Trichet. Zajedno
sa centralnim bankama članica Evropske unije ECB je imala zadatak da upravlja
operacijama oko uvođenja zajedničke valute eura i da nadzire čitav taj proces. Organe
odlučivanja i upravljanja Evropskom centralnom bankom čine predsednik, potpredsednik
i guverneri centralnih banaka članica Evropske unije, koji nastoje da ispune ciljeve ECB.
Evropska centralna banka je odgovorna za vođenje monetarne politike za euro
oblasti (svetska najveća ekonomija posle Ujedinjenih država). Ona određuje monetarnu
politiku privrede trinaest država sa 317 miliona ljudi i više od 15% svetskog bruto
domaćeg proizvoda.Ona mora da pored ispunjavanja unapred definisanih zadataka, da
upozna i građane članica evropske unije sa statističkim podacima kojima ona raspolaže, i
građani treba da budu upoznati sa radom ECB-a. Zadaci i pravila rad Evropske
Centralne banke određeni su statutom ESCB-a i ESC-a.

1. UVOD
Evropska unija je osnovana 1957. godine kada je šest zemalja potpisalo Rimski
ugovaor o formiranju Evropske zajednice za ugalj i čelik, kasnije nazvan Evropska
ekonomska zajednica (EEZ). Prvobitno, namera je bila da EEZ bude carinska unija i da
ukloni carine i kvote u trgovini između zemalja članica. Pošto je EEZ rasla tokom 1970-
tih i 1980-tih godina i uključila Britaniju, Irsku, Dansku, Grčku, Španiju i Portugaliju,
postala je poznata kao Evropska zajednica (EZ). Jedinstveni evropski akt (stupio na snagu
1987. godine) predstavljao je prvu značajnu reviziju osnivačkih ugovora Evropskih
zajednica. On je stvorio neophodne uslove za kompletiranje jedinstvenog tržišta.
Jedinstveno unutrašnje tržište predstavljalo je potporu za ekonomsku i monetarnu uniju
(EMU), sa jedinstvenom valutom i jednom centralnom bankom. Ta jedna centralna banka
je Evropska centralna banka (ECB) koja predstavlja institucionalni stub monetarne unije,
koja je osnovana 30. juna 1998. godine u Frankfurtu, i ona upravlja operacijama
međunarodne razmene.
2. CENTRALNA BANKA
Za Centralnu banku se može reći da je kvazi banka ili specifična državna institucija.
Ona predstavlja neprofitna institucija, i ona ne uspostavlja direktne odnose sa
nebankarskim sektorima, osim sa državom, što znači da nema konkurentskih odnosa
izmađu centralne banke i drugih banaka. Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona
preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i
primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela
potraživanja. Na ovaj način Centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i
reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima Centralna banka se javlja kao
„banka- banaka“ i kao „banka- države“. Centralna banka je, s jedne strane, novčana
institucija (u kojoj se se formira i dinamizira opticajni novac), a s druge strane, predstavlja
bankarsku instituciju (koja uspostavlja brojne kreditne i depozitne odnose sa bankama,
državom i inostranstvom).
Centralne banke su se do drugog svetskog rata organizovale kao akcionarska
društva, a tek kasnije su se nacionalizovale i tek onda stupile pod kontrolu države. Prva
4
centralna banka osnovana je u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj je imala Bank of
England koja je osnovana 1695. godine.
Funkcije centralne banke su:
1) vođenje monetarne politike – stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost u
uravnoteženi platni bilans.
2) funkcija „poslednjeg utočišta banaka“ – obezbeđivanje poslovne banke potrebnom
količinom novca i kredita, da bi se sprečio bankrot.
3) supervizorska funkcija – ima za cilj da apsorbuje ekonomske i finansijske viškove i da
minimizira rizike po osnovu transfera i alokacije finansijskih resursa.
Instrumenti rezalizacije funkcije centralne banke:
1) rediskontni krediti bankama – realizuju se preko rediskontnih operacija, čiju osnovu
predstavlja kupovina robnih menica i dr. komercijalnih papira od poslovnih banaka;
2) operacije na otvorenom tržištu – reč je o kupovini ili prodaji državnih obveznica na
finansijskom tržištu;
3) stopa obaveznih rezervi – smatra se kao povremen instrument i neophodan instrument
monetarno- kreditnog regulisanja. Primenjuje se najčešće u uslovima eksterne likvidnosti
ili nelikvidnosti bankarskog sistema.
4) specijalni depoziti – njihovim formiranjem postiže se dodatno sniženje obima
raspoloživih bankarskih resursa;
5) eskontna (diskontna) kamatna stopa – minimalna kamatna stopa po kojoj je centralna
banka spremna da kreditira poslovne banke;
6) direktivne mere- mere koje nisu fleksibilne u odnosu na mehanizme tržišta, i mogu biti
kvantitativne i kvalitativne;
7) neformalni uticaj centralne banke