Evropski sud za ljudska prava

UVOD

Evropski sud za ljudska prava (eng. European Court of Human Rights, fr. Cour europeenne des Droits de l’ Homme) je sudska institucija Saveta Evrope, osnovana 1959. godine, za zaštitu prava i sloboda koje se garantuju Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (1950). Srbija i Crna Gora 3. aprila 2003. godine u Strazburu je postala članica Saveta Evrope. Tom prilikom potpisana je izjava o pristupanju Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i njenim pratećim protokolima, što je pretpostavka da se našim državljanima otvori put za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Savet Evrope, kao regionalna organizacija zemalja Zapadne Evrope, doneo je i otvorio za potpis Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 1950. godine (popularno nazvana Evropska konvencija o ljudskim pravima). Ova konvencija je stupila na snagu septembra 1953. godine. Zemlje članice Saveta Evrope, imajući u vidu da je za postizanje većeg međusobnog jedinstva i pravde i mira u svetu neophodno poštovanje osnovnih sloboda i ljudskih prava, ovom konvencijom predvidele su mehanizam za osiguranje poštovanja obaveza država ugovornica, koje proizilaze iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i time je ustrojen nadnacionalni mehanizam za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U doktrini se često ističe da Evropski sud deluje kao ustavni, upravni i apelacioni sud, a po nekima i kao međunarodni sud. Utoliko, Evropski sud jedino ne bio bio sud opšte nadležnosti u standardnom, unutrašnje pravnom značenju tog izraza.

2. EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

Evropski sud za ljudska prava je međunarodna institucija koja pod određenim uslovima može razmatrati zahteve osoba koje smatraju da su prekršena njihova prava garantovana Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i Protokolima 1, 4, 6 i 7 koje su prihvatile samo neke zemlje potpisnice Konvencije.
Sud može razmatrati samo zahteve protiv zemalja koje su ratifikovale Konvenciju i Protokol o kojem je reč i samo ako je žalba u vezi predmeta iz nadležnosti javnih organa vlasti (zakonodavstva, uprave, suda itd.), a nikako protiv pojedinaca ili privatnih organizacija.
Nakon usvajanja i stupanja na snagu Protokola broj 11 Evropski sud za ljudska prava postao je stalni organ, a njegova nadležnost je obavezna za sve države članice. Sedište suda je u Strazburu.
Službeni jezici Suda su engleski i francuski, ali se zahtev može podneti i na bilo kojem službenom jeziku zemalja ugovornica. Zahtev se podnosi dopisom ili ispunjenim obrascem, nikako elektronskom poštom ili nekim drugim putem.

 
2.1 Sastav suda

Sud se sastoji od onolikog broja sudija koliko ima država ugovornica Konvencije, odnosno koliko je država članica Saveta Evrope . Svaka zemlja članica ima u sudu po jednog sudiju, koji ne mora biti njen državljanin, pa čak ni državljanin bilo koje zemlje članice Saveta Evrope. Sudije bira Skupština Saveta Evrope, i to bira jednog sudiju među tri kandidata koje predlaže država članica .
Izbor sudija obavlja Parlamentarna skupština Saveta Evrope, većinom glasova .
Sudija se bira sa mandatom od 6 godina i može biti ponovo biran na istu funkciju. Sudije uživaju imunitet, a u svom radu su nezavisni. Za sudiju može biti izabrano lice visokog moralnog ugleda koje ispunjava uslove za obavljanje najviših sudskih funkcija ili je priznat kao ugledni stručnjak u oblasti prava. Sudiji mandat prestaje istekom vremena na koje je postavljen, ispunjenjem starosne granice od 70 godina ili razrešenjem na osnovu odluke Evropskog suda donete dvotrećinskom većinom glasova sudija.