Faze kriznog menadzmenta

Uvod

Poreklo termina „krizni menadžment“ nalazi se u političkoj sferi ljudske delatnosti savremenog doba. Naime, smatra se da je američki predsednik Džon f. Kenedi prvi upotrebio ovaj izraztokom Kubanske krize 1962. Godine kada je konfrontacija SAD i SSSR-a usled instaliranja sovjetskih raketa sa nuklearnim glavama na Kubi, dobela čitav svet na ivicu Trećeg svetskog rata. Na taj način i upotrebom takvog termina američki predsednik Kenedi je opisao upravljanje jednom ozbiljnom vanrednom situacijom.
Krizni menadžment jai funkcija, odnosno delatnost kriznog menadžmenta starija je od tog termina. Naime, upravljanje vanrednim situacijama kao formalna odgovornost SAD nastalo je sa naporima da se odgovori na rastuće pretnje požara u velikim gradovima Amerike u dvadesetom veku. Kanije, krizni menadžment nastaje i kao organizacija, odnosno formiraju se i posebni organi, tela i agencije koje su se počele baviti upravljanjem krizama.
I danas su krize za svaku organizaciju uvek moguće i neizbežne, ali su menadžeri i u profitnom (privrednom ) i u neprofitnom (državnom), tj.privatnom i javnom sektoru svesni da njihovo trajanje može biti znatno kraće, a posledice neuporedivo manje ukoliko je organizacija pripremljena za krizu.. upravo to i jeste zadatak kriznog menadžmenta kao novog polja menadžmenta, s obzirom da postoje 2 tipa kriza:“one kojima mi upravljamo, i one koje upravljaju nama“.

Procesni model kriznog menadžmenta koji je razvila američka Federalna agencija za upravljanje kriznim situacijama (FEMA) sadrži aktivnosti kriznog menadžmenta koje su grupisane u 4 vremenski odvojene faze:
 ograničavanje(sprečavanje,izbegavanje)krize
 priprema(planiranje odgovora na krizu) koje predstavljaju predkrizne faze kriznog menadžmenta kao i
 odgovor na krizu
 oporavak kao postkrizne faze kriznog menadžmenta

1. Pojam kriznog menadžmenta

Pojam krize kao stanje odstupanja od normalnog poretka stvari, nastao je relativno kasno, odnosno tek kada su ljudi shvatili da u prirodi i društvu postoji nekakav red i zakonitost,tj. Kosmos, a ne nered i nenormalnost, odnosno haos. Kriza kao odstupanje od normalnosti, odnosno kao narušavanje uobičajenog reda stvari i njihovog funkcionisanja, dugo je shvatana kao proizvod više sile ili kao rezultat nekakve „božije volje“ , pa su se ljudske aktivnosti u slučajevima kriza svodile na magijske rituale, tj, mistične pokušaje kroćenja više sile ili „zapovedanja“ toj sili, odnosno na religijske obrede da bi se apsolutna i mistična moć umilostivila ili da bi joj se iskazala zahvalnost.
Sa prodorom racionalnog mišljenja i realnog pogleda na svet, uz ubrzani razvoj nauke, javila su se i prva nastojanja ljudi da opišu, klasifikuju , razumeju i objasne krize i da izgrade što adekvanije načine i postupke za upravljanje krizama. Ipak, krizni menadžment kao naučno-teorijska disciplina i racionalno osmišljena praksa, nastaje tek u drugoj polovini dvadesetog veka.
Proaaktivno planiranje omogućava menadžerima da kontrolišu i reše krizu, a ignorisanje mogućnosti da kriza dođe, s druge strane, vodi ka tome da kriza krene nekontrolisano, tj.vlastitom inercijom.
Krizni menadžment (kao sposobnost upravljanja krizama) se može primeniti u skoro svakoj oblasti ljudske delatnosti , ali se i danas najčešće povezuje sa međunarodnim odnosima, političkim naukama i poslovnom sferom. Pored toga, danas je u svetu krizni menadžment i kao funkcija i kao organizacija, veoma prisutan u velikim kompanijama, ali i u tzv.neprofitnom sekotru, u najrazličitijim oblastima, počev od energetike i turizma do sporta i obrazovanja. S tim u vezi, brojne škole i fakulteti danas, naročito u razvijenom svetu, sačinili su priručnike za ponašanje u kriznim situacijama kao što su požari, nepoželjni posetioci, najave o podmetnutoj bombi, nasilje, smrt studenata i sl. S druge strane, nespremnost i neadekvatno reagovanje u slučaju kriza izazivaju ozbiljne posledice u svakoj organizaciji, državi i društvu.
Krizni menadžment je vrsta aplikativnog menadžmenta i kao menadžment uopšte ne predstavlja neku egzaktnu nauku, već prvenstveno praksu rukovođenja poslovima u kriznim situacijama. S tim u vezi, postoje brojne definicije kriznog menadžmenta koje ga na primer određuju kao:
1. Sposobnost organizacije da postupa brzo,efikasno i efektivno u mogućim operacijama koje imaju za cilj smanjivanje pretnji i umanjenje štete, ili kao
2. Postupanje u nepredviđenim situacijama.