Odlomak

UVOD
Evropska unija (EU) je medjuvladina I nacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drzava. Unija svoje korene void od Evropske ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane sest evropskih drzava (Belgije, Italija, Nemacke, Francuske I Holandije). Od tada se Evropska zajednica prosirila pridruzivanjem novih drzava clanica I stekla vecu moc. Ova zajednica je oformljena pod sadasnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (vise poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992  godine. Mnogi aspekti EU su postojali I pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Zalja da se Evropa obnovi I spreci mogucnost da se katastrofe nakon Prvog svetskog rata, a zatim I Drugog svetskog rata, ponove, bila je pokretacka snaga za osnivanje Evropske unije.
Evropska unija stvara jedinstveno trziste putem sistema zakona koji se primenjuje u svim drzavama clanica, sto garantuje Slobodan protok ljudi, roba, usluga I kapitala, zadrzava zajednicku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku I politiku u oblasti ribarstva I regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. Uvela zajednicku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 drzava clanica.
EU je definisana kao:

  •  federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini I zastiti zivotne sredine;
  •  konfederacija u socijalnoj I ekonomskoj politici, zastiti potrosaca, unutrasnjoj politici;
  •  medjunarodna organizacija u spoljnoj politici.

Glavna oblast na kojoj EU pociva je jedinstveno trziste koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti, zajednickoj poljoprivrednoj politici I zajednickoj politici u sveri ribarstva.
Evropska unija nema zvanicni glavni grad, a sedista njenih institucija se nalaze u nekoliko razliciyih gradova. Brisel je sediste Evropske komisije I Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao I domacin sastanaka plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta. Brisel se upravo zbog ovoga smatra glavnim gradom EU. Strazbur je sediste Evropskog parlamenta I domacin je vecine plenarnih zasedanja. Evropski sud I sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. Evropska centralna banka je smestena u franfurktu.

 

 

ISTORIJA EVROPSKIH INTEGRACIJA

Posle Drugog svetskog rata zapoceo je jedan, do sada nepoznat, novi oblik povezivanja I saradnje pojedinih drzava Evrope, nazvan “integracije”.
Da bi se shvatila sustina evropskih ekonomskih integracija, neophodno je da se veoma pazljivo prouce problem I usvojena resenja iz proslosti. Istovremeno, traganje za jasnim istorijskim primerima uvek je korisno. Postojeci primeri usmeravaju paznju na presudna resenja, koja ce se odrzavati na buducnost.
2.1.Rani posleratni period
Pozavrsetu Drugog svetskog rata(1945) narodi sirom Evrope su bili prepusteni sami sebi, jer su njihove drzave donedavno bile ili pod vlascu fasistickog diktatora, ili pod okupacijom, ili I jedno I drugo. Pogresne politicke odluke su odvele u smrt blizu 10 miliona Evropljana , a evropska ekonomija je bila na dnu ekonomskog ciklusa. Sredovecnim ljudima je ovaj rat bio drugo iskustvo sa masovnim stradanjima  I unistenjem. On je poceo samo dve decenije po zavrsetku Prvog svetskog rata(1914-1918).
Godine 1945 je planirano da se otklone sve one posledice koje su bile pogresno donesene u pogledu upravljanja Evrope samom sobom. Sve je bilo usmereno na korenite promene. Nezamislivo je bilo da gradjani Evrope rodjeni sedamdesetih godina 20.veka I kasnije dozive tako nizak zivotni standard. Ovo saznanje predstavlja jedan od razloga studiranja I shvatanja evropskih integracija.
Poziva na ujedinjenje Evrope bilo jos u period posle Prvogsvetskog rata, najpoantija posleratna izjava u duhu ove ideologije je izjava britanskog premijera Vinstona Cercila iz govora o”Ujedinjenim drzavama Evrope”odrzanog 1946.god.Opcija evropske integracije je na kraju prevagnula, ali je cetrdesetih godina ovakav ishod zaista bilo tesko predvideti.Nemacka I Austrija su bile podeljene na americke, britanske, francuske I sovjetske zone. Sovjetska vojska je okupirala celu centralnu I istocnu Evropu. Sovjetski savez je vec tokom rata poceo sa implementacijom svoje vizije nove Evrope. Amerika I Britanija su kategoricki odbijale sovjetsku viziju sveta. Sad I Britanija su 1947.god. da bi ekonomski jaka Nemacka bila od kljucnog znacaja za zastitu liberalne demokratije u zapadnoj Evropi. Spojile su britanske I americke okupacione zone u septembru 1947.god. u tzv.Bizoniju, a Francuska je dodala svoje zone 1948.god. Nemacka je pod vodjstvom Konrada Adenauera iste godine proglasila novi Ustav. Spajanje francuske, americke I britanske okupacione zone bioje kljucni momenat za razvoj Evrope. Nemacke vodje su prihvatikle integracije kao najsigurniji put prema uspostavljanju nemacke kao”normalne”drzave. Italijanske vodje su takodje podrzale evropske integracije
Koje sui m obezbedile ideoloski protivteg komunizmu I pomogle im da zatvore vrata italijanskoj fasistickoj poslosti. Amerikanci su insistirali da se osnuje organizacija preko koje bi Evropljanisaradjivali u medjusobnom ekonomskom oporavku.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Diplomski radovi

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese