Fizičko-tehnička merenja – Laboratorijski vežba – Ispitivanje i kalibracija servoakcelerometra

ISPITIVANJE I KALIBRACIJA SERVOAKCELEROMETRA

Akcelerometar – uređaj za merenje ubrzanja. Sastoji se od inercijalnog elementa, prigušivača koji stvara silu viskoznog trenja (proporcionalna brzini) i elastične obruge. Merenjem pomeranja inercijalnog elementa određuje se inercijalna sila odnosno ubrzanje koje deluje na akcelerometar.

Postoji više različitih konstrukcija akcelerometara, od kojih je najčešće sa nelepljenim mernim trakama. Komercijalno su dostupna gotova elektronska kola, u kojima je uz pomoć mikromašinstva, realizovan minijaturizovan akcelerometar. Servoakcelerometar zasniva svoj rad na postojanju povratne sprege koja održava inercijalni element u ravnotežnom položaju kompenzujući uticaj inercijalne sile. Time je otklonjen histerezis opruge i drugi uzroci nelinearnosti. Izlazni signal je struja potrebna za poništavanje inercijalne sile. Međutim, odlikuje ih komplikovanija izrada, a time i veća cena u odnosu na standardne akcelerometre. Integracijom ubrzanja može se odrediti brzina tela, a još jednom integracijom i položaj. U slučaju da je potrebno pratiti kretanje tela u dve (npr. odžavanje pravca automobila prilikom iznenadnom kočenju regulisanjem kočione sile na svaki točak ponaosob) ili tri (npr. pri letu aviona) dimenzije potrebno je koristi dva ili tri (neophodna kompenzacija gravitacionog ubrzanja) akcelerometra. Granična frekvencija akcelerometra se podešava masom inercijalnog elementa (manja masa, viša granična učestanost), pri čemu treba voditi računa da je koeficijent prigušenja oko 0.7 kako bi amplitudsko–frekvencijska karakteristika bila što ravnija.