Универзитет у Нишу
Факултет заштите на раду
Основне академске студије
Заштита радне и животне средине
Предмет:
Економика заштите
Семинарски рад
Фондови за заштиту животне средине на нивоу
локалне самоуправе
Ниш, 2014.
Ментор:
Студент:
Садржај
Увод............................................................................................................................................1
1. Заштита животне средине у Републици Србији.................................................................2
1.1. Нормативни оквир заштите животне средине
............................................................2
1.2. Извори података о финансирању заштите животне средине
....................................4
1.3. Стање у области финансирања заштите животне средине и пројекције
.................6
2. Фондови за заштиту животне средине у Републици Србији............................................8
2.1. Фондови за заштиту животне средине на нивоу локалне самоуправе
.......................9
2.2. Проблеми у управљању локаним еко фондовима
..........................................................13
2.3. Сарадња локалних самоуправа са Фондом за заштиту животне средине Републике
Србије
...................................................................................................................................... 15
Закључак...............................................................................................................................
.
...19
Литература……………………………………………………………......................……….20
1. Заштита животне средине у Републици Србији
1.1. Нормативни оквир заштите животне средине
Елементи система финансирања у области животне средине дефинисани су
прописима у различитим областима. Група релевантних прописа из области животне
средине обухвата, између осталог: Закон о заштити животне средне („Службени
гласник РС”, број 135/04, 36/09), Закон о Фонду за заштиту животне средине
(„Службени гласник РС”, број 72/09), Закон о управљању отпадом („Службени гласник
РС“, 36/09, 88/10), Законом о амбалажи и амбалажном отпаду („Службени гласник РС“,
36/09), Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник
РС“, 36/09), Закон о заштити природе („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10),
Закон о хемикалијама („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10 И 92/11), Одлуку о
образовању покрајинског буџетског фонда за заштиту животне средине (“Службени
лист АП Војводине”, бр. 1/2010, 8/2010), одлуке надлежних општинских органа, итд.
Закон о заштити животне средине (ЗЗЖС) разликује неколико економских
инструмената у области животне средине:
накнаде за коришћење природних вредности (Члан 84),
накнаде за загађивање животне средине (Члан 85),
накнада за заштиту и унапређење животне средине (Члан 87),
накнаде за загађивање животне средине у подручјима од посебног
интереса (Члан 85а),
субвенције,
пореске подстицајне мере,
изузећа од плаћања накнада, итд.
Рад Фонда за заштиту животне средине регулисан је члановима 90-99. Закона,
односно одредбама Закона о Фонду за заштиту животне средине (ЗФЗЖС).
Законом о Фонду за заштиту животне средине регулисан је “положај, послови,
организација, приходи, намена и начин коришћења средстава, као и друга питања од
значаја за рад Фонда за заштиту животне средине”. Посебним би се могло сматрати
питање коришћења прикупљених средстава, односно питање критеријума за
додељивање средстава Фонда. У критеријума за додељивање средстава, који су
дефинисани члановима 8-10 Правилника о условима које морају испуњавати
2
корисници средстава Фонда за заштиту животне средине, условима и начину
додељивања средстава Фонда, критеријумима и мерилима за оцењивање захтева за
додељивање средстава и начину праћења наменског коришћења средстава и
уговорених права и обавеза („Службени гласник РС”, бр. 8/2010), садржани су на
уопштен начин формулисани захтеви који се односе на „групе критеријума“ на основу
којих се врши оцењивање пројеката који обухватају „степен општег утицаја и значај
пројекта за животну средину, финансијске критеријуме и квалитет пројекта.“
Овакво стање оставља значајан ниво дискреционе слободе доносиоцима одлука
у поступку оцењивања пројеката, са различитим реалним и потенцијалним
импликацијама. Овоме би, са конкретнијег нивоа посматрано, требало додати нпр. и
питање доступности (за јавност) података о резултатима реализације финансираних
пројеката и оцени њиховог стваог доприноса остваривању циљева политике у области
животне средине, а ради праћења остваривања дефинисаних циљева реформе система у
целини и у функцији повећања конкурентности привреде и других дефинисаних
приоритета, итд.
У вези са овим је и питање потребе израде прецизне анализе оправданости
коришћења средстава Фонда (и др. сличних субјеката) нарочито са становишта
критеријума који се односе на остваривање општих или конкретних циљева заштите
животне средине, као интегралног дела развојних циљева земље.
У складу са одредбама члана 100. Закона о заштити животне средине ЈЛС (исто
као и АП) у обавези су да отворе буџетски фонд у складу са законом којим се уређује
буџетски систем. Према одредбама члана 83. Закона о заштити животне средине ЈЛС
(исто као и Република, односно АП), у оквиру својих овлашћења обезбеђује
финансирање и остваривање циљева заштите животне средине, у складу са овим
законом
1
.
Законом о заштити животне средине прописани су елементи на основу којих
јединица локалне самоуправе може, из оквира својих права и дужности, прописати
накнаду за заштиту и унапређивање животне средине. На локалном нивоу власти,
накнаде се уводе тако што се од стране скупштине општине, односно града, доносе
одлуке које имају карактер подзаконског правног акта, а у складу са прописанимм
1
Средства за заштиту животне средине могу се обезбеђивати и путем донација, кредита, средстава
међународне помоћи, средстава страних улагања намењених за заштиту животне средине, средстава из
инструмената, програма и фондова ЕУ, УН и међународних организација. (члан 83. Став 2).
3
Агенција доставља Фонду извештаје а Фонд на основу њих обрачунава накнаду и
доноси решење о плаћању накнаде, односно о ослобађању од плаћања накнаде.
Донесени су Уредба о информационом систему заштите животне средине,
методологији, структури, заједничким основама, категоријама и нивоима сакупљања
података као и о садржини информација о којима се редовно и обавезно обавештава
јавности („Службени гласник РС“, бр. 112/2009), као и Правилник о националној листи
индикатора заштите животне средине („Службени гласник РС“, бр. 37/2011) у којима
се тачно прописује који органи, организације и привредни субјекти, у ком периду и на
који начин су дужни да достављају податке СЕПА-и. Међутим, ово се до сада није
поштовало. СЕПА нема механизам да прикупи све потребне податке, тако да и оно што
приказује у годишњим Извештајима не пружа јасну и реалну слику стања у РС
3
.
Републички завод за статистику, заједно са СЕПА од 2010. године учествује у
СИДА пројекту “Развој статистике заштите животне средине” који се одвија уз
асистенцију стручњака из шведске статистике. Циљ овог пројекта је јачање капацитета
у погледу праћења финансирања у области животне средине. Међутим, сматра се да су
ове активности још увек на почетку процеса, тако да СЕПА нема конкретне податке из
Републичког завода за статистику. Поред тога, Републички завод за статистику је почео
да прикупљаподатке у вези са животном средином и формирао посебан сектор, тзв.
статистику животне средине, као део статистике која обухвата више области. Он
садржи податке добијене годишњим истраживањима из статистике вода, отпада и
опасних хемикалија и статистике емисија у ваздух. Ипак, и ова активност је још на
почетку.
Један од проблема у вези са подацима о животној средини је да се од стране
државних институција за исту ствар добијају различити подаци. Као могући разлог је
то да су вероватно основни извори података били различити, што истовремено указује
на постојање преклапања ингеренција надлежних органа, али и питање различите
методологије.
3
Тачан податак колико се у РС улаже и колико је уложено у заштиту животне средине није познат, нити
колико је новца наменски потрошено за животну средину. Као што је већ изнесено, СЕПА не добија све
потребне информације од обвезника давања података.
5
