Gasovodi

UVOD

Gasovita goriva su goriva koja se pri normalnim uslovima nalaze u gasovitom agregatnom stanju.
Sve se više koriste jer, u odnosu na čvrsta i tečna, poseduju niz prednosti (potpunije sagorevanje, sadrže manje balasta, sagorevaju sa minimalnim koeficientom viška vazduha, sagorevanje se lakše reguliše, produkti sagorevanja su čistiji, lako se transportuju, proizvedena se proizvode centralizovano). Ova goriva su lako zapaljiva i eksplozivna, kao i tečna goriva.
Gasovod ili plinovod je vrsta cevovoda koji služi za transport i prenošenje gasovitih goriva sa jednog na drugo mesto, tj. od mesta proizvodnje do potrošača. Danas je mreža gasovoda veoma dobro razvijena, naročito na mestima odakle se crpi zemni gas (Rusija, Magreb, Bliski Istok, Kanada, SAD i dr).
Najduži gasovod u Evropi i svetu je Jamal, koji se pruža od zapadnog Sibira do Nemačke, na dužini od 4.196 km.
VRSTE I PROIZVODNJA GASA

• Gasovi se obično dele na prirodne i veštačke.

Prirodni gasovi dobijaju se na jedan od sledeća tri načina:
1. iz bušotina gasnih ležišta; gas se sastoji, uglavnom, od metana (82-98%) i manjeg dela težih ugljovodonika,
2. iz bušotina kondenzatnih ležišta; gas se, takođe, sastoji od metana (80-95%) i kondenzata benzina i kerozina,
3. iz bušotina ležišta sirove nafte; gas se javlja u vidu mešavine metana (80-70%), propana i butana.

U veštačke gasove ubrajaju se gasovi koji se dobijaju gasifikacijom čvrstih goriva i gasovi koji nastaju kao usputni proizvod određenih tehnoloških procesa.
Gasifikacija čvrstih goriva je interesantna i za našu zemlju jer mi, pretežno, raspolažemo lignitima i mrkim ugljem. Kad se tome doda da je kalorična vrednost tog uglja relativno niska i da imaju veliki procenat pepela, tada se može sagledati opravdanost njihove gasifikacije i sa gledišta transportnih troškova.
Glavni potrošači prirodnog i veštačkog gasa su industrijske kotlarnice, gradske toplane, metalurška i cementna industrija, domaćinstva itd.

• Gasovi se nalaze u gasovitom ili tečnom stanju.
Metan, etan etilen su u gasovitom stanju na običnim temperaturama (20 do 30)°C i na atmosferskom pritisku.
Propan, propilen, butan i butilen u vidu pare na običnim temperaturama i atmosferskom pritisku, odnosno u tečnom stanju na povišenim pritiscima. Ugljovodonici od izopentana, pa nadalje nalaze se u tečnom stanju i spadaju u grupu benzinskih frakcija.