Крагујевца.  До  скретања  са  главног  пута  који  води  ка  Тополи  има  15  km  и  од  главног
пута  до  центра  села  има  2,1  km.  Према  попису  из  2011.  било  је  981  становник.  Ово
растојање  се  односи  на  удаљеност  од  центра  села,  док  се  поједини  засеоци  налазе  на
удаљености од 18 до 22 километара од града.

Лужнице су југозападно од Београдског Друма на обема странама потока Лимовца

и југозападно од њега по странама косе Рајца и друма који спаја Крагујевац преко Тополе
са Београдом (пут Е25, који се наставља на Е75). Поток Лимовац мештани називају и
Лужничком Реком. (1) - Мир - Јам, (2009)

Граничи се са: Чумићем, Горњим Јарушицама, Церовцем, Доњим Грбицама,

Горњим Грбицама и Малим Шењом.

Слика1. Границе села

Лужнице

(

Геосрбија (geosrbija.rs)

ФИЗИЧКО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕТРИСТИКЕ

3.1.

Геолошке карактеристике

На подручју Крагујевца су развијене су палеозојске и мозозојске творевине,

генералног  пружања  север,  северпзапад  –  југ,  југоистог.  Палеозојски  кристаласти
шкриљци  изграђују  претежно  источне  делове  истражног  простора.  Уз  њих  пружају  се
издвојене зоне кристаластих кречњака, кварцита и мермера. Мезозојске творевине граде
централни  део  подручја  које  се  пружају  правцем  северозапад  -  југоисток.  Творевине
дијабаз  рожначке  формације  се  јављају  у  пределу  од  Малог  Шења,  преко  Лужница  ка
Чумићу  са  једне  стране,  док  се  са  друге  стране  у  пределу  од  Горњих  Јарушица  ка
Лужницама  јавља  узан  појас  стена  ниског  кристалинитета,  у  којима  се  јављају
мермерисани кречњаци, метаморфисани пешчари алевролити.

3.2.

Геоморфолошке карактеристике и рељеф

У геоморфолошком погледу подручје је равничарско и брдско. Лужнице је једно

од већих села Шумадије. Налази се на надморској висини од 240 метара. Сеоско насеље
разбијеног типа. Село има два краја, Горњи и Доњи. Горњи је на брдима а Доњи ниже
њега на заравни са обе стране Лимовца. Ови крајеви постепено прелазе један у други и
састају се код цркве, школе и општинске суднице, где је средина села – звано Село.

Слика2. Рељеф села Лужнице

(

Selo Lužnice - Home | Facebook

3.3.

Климатолошке карактеристике

Село Лужнице припада зони умерено-континенталне климе коју карактерише

континентални  плувиометријски  режим.  Због  свог  положаја,  село,  је  под  утицајем
континенталних  маса  које  долазе  са  севера  и  са  истока.  Хетерогеност  рељефа,
хидрографски објекти и вегетације прати и разноликост климатских параметара на овом
подручју.  (2) - Ђукановић Д. (1966)

График 2. Просечна минимална температура у Лужницама за период од 1981. до 2010.

године

3.3.3.

Број мразних и тропских дана

Број мразних дана током године износи 76 (Табела 3.), највише их је у јануару 20 а

затим у фебруару 17 и децембру 17. Број тропских дана је упола 38 мањи, а највише их је
у јулу 13 и августу 13. Из овога можемо да закључимо да се Лужнице налази под
утицајем континенталних ваздушних маса, односно да оне имају највећи утицај на климу
овог места. (3) - Милосављевић М. (1985)

Табела 3. Број мразних и тропских дана у Лужницама за период од 1981. до 2010. године

3.3.4.

Падавине

Подручје села Лужнице припада континенталном плувиометријском режиму, са

највећом количином падавина у јуну (76,4 mm), а минималном у јануару (37,9 mm) и

фебруару (37 mm). Летњи максимум (76,4 mm) падавина се јавља као директна

последица ниског ваздушног притиска, који је изазван високим температурама.

Минимум се јавља због утицаја кошаве која зими дува са истока или југоистока на

запад или северозапад, а као ветар континенталног порекла доноси ведро време. Иначе,
зимски минимум се јавља током јануара (37,9 mm) и фебруара (37 mm). Највише
падавина се излучи у периоду мај-август (251,4 mm), а најмање у периоду јануар-март
(117,2 mm). На годишњем нивоу, у Лужницама се излучи око 618,3 mm падавина.

Табела 4. Количина паданавина у Лужницама за период од 1981. до 2010. године

(

2012-12-20-ba.pdf (ni.ac.rs)