Biljni svet

Vazduh, osim što sadrži molekule različitih gasova i vodene pare, u svom sastavu ima i veću ili manju količinu jona. Bioklimatsko delovanje jonizovanog vazduha izučavano je naročito sa gledišta njihovog uticaja na čovekov organizam, odnosno uticaja jonizacije na ljudsku fiziologiju. Većina istraživača zaključuje da laki joni izrazito blagotvorno utiču na efikasnije usvajanje kiseonika i povećavanje odbrambenih sposobnosti organizma. Osim toga, u prisustvu negativnih jona, efikasnije se odvija razmena materija u organizmu.
Utvrđeno je da je jonizacija gasova u vazduhu znatno pojačana u prostoru iznad šuma i ostalih tipova zelenih površina. Pojačana jonizacija kiseonika iznad šuma objašnjava se dejstvom lakoisparljivih supstanci (kakav je terpentin), koje lebde u vazduhu iznad biljaka i, uz delovanje, ultraljubičastog zračenja iznad šuma, utiču na intenzivnije jonizovanje kiseonika. U šumi je, tokom različitih merenja, utvrđeno do 2.500 lakih jona kiseonika u jednom kubnom centimetru vazduha, dok ih istovremeno, u zatvorenom prostoru koji dugo nije provetravan, obično bude stotinak pa čak i manje.