Globalizacija

1

VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO

KARAKTERISTIKE GLOBALIZACIJE

Seminarski rad iz predmeta

ETIKA BEZBEDNOSTI

MENTOR                                                                                              STUDENT

Darko Marinković

                                                                      Milan Mihić

   Broj indeksa 25/16

Beograd, novembar, 2017.

2

SADRŽAJ

Uvod……………………………………………………………………………………………....3

1. Pojam globalizacije……………………………………………………………………………..4

2. Razvoj globalizacije…………………………………………………………………………….5

2.1. Proces globalizacije…………………………………………………………………..6

3. Intenzitet globalizacije………………………………………………………………………….7

4. Glavne odlike globalizacije……………………………………………………………………..8

4.1. Ekonomski aspekt globalizacije………………………………………………………8

4.2. Politički aspekt globalizacije………………………………………………………..10

4.3. Kulturološki aspekt globalizacije……………………………………………………10

5. Efekti globalizacije……………………………………………………………………………11

5.1. Pozitivni aspekti globalizacije………………………………………………………12

5.2. Negativni aspekti globalizacije……………………………………………………...14

Zaključak…………………………………………………………………………………………20

Literatura…………………………………………………………………………………………21

4

1. Pojam globalizacije

Globalizacija je   pojam   koji   se   koristi   za   opisivanje   promena   u 

društvima, kulturi

 i 

svetskoj 

ekonomiji koje   dovode   do   dramatičnog   porasta   međunarodne   razmene   u   trgovini,   kulturi, 

ljudima, idejama i sl. Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada se u 

prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj slobodne trgovine. Uprkos 

tome,   globalizacija   obuhvata   mnogo   šire   aspekte   društva.  

Treba   istaknuti   da   ne   postoji 

opšteprihvaćena   definicija   globalizacije.   S   jedne   strane,   razlog   tome   je   kompleksnost   I 

multidimenzionalnost samog fenomena na koji se pojam globalizacije odnosi, a sa druge strane, 

mnoštvo uglova i nivoa s kojih se taj kompleksan fenomen posmatra.

1

Entoni   Gidens   definiše   globalizaciju   kao   jačanje   društvenih   odnosa   širom   sveta   kojima   se 

povezuju međusobno udaljena mesta tako da lokalna dešavanja oblikuju događaji koji se odvijaju 

na   velikoj   udaljenosti   i   obrnuto.   To   je   proces   koji   vodi   redukciji   geogrfskih,   prostornih   i 

vremenskih faktora kao ograničenja razvoju društva. Rezultat je povećana percepcija sveta kao 

celine te prilagođavanje društvenih razmišljanja i akcija od nacionalnih  prema internacionalnim 

i globalnim sferama.

Prema mišljenju Dejvida   Holda,  globalizacija   je   preobražaj   prostorne   organizacije   

društvenih odnosa koji su određeni njihovim obimom, intenzitetom, brzinom i učinkom 

stvarajući transkontinentalne tokove i mreže delovanja

2

.

Kada   definiše   globalizaciju,   Urlih   Bek   govori   o   dva   pristupa.   Prema   prvom,   globalizacija 

predstavlja isprepletanje međuzavsnosti tokova, identiteta i socijalnih mreža koje prekoračuju 

granice, dok drugi ukazuje na  ukidanje prostora vremena koje omogućuju novi komunikacijski 

mediji.

3

1

 Vuletić, V., Globalizacija, str15

2

 http://www.megatrend-info.com ok

3

 Urlich B., Vas ist Globalisierimg, Frankfurt, 1998. 44,45 

5

Manfred B. Steger označava globalizaciju pojam koji je omeđen setom kompleksnih, ponekad 

kontradiktornih socijalnih procesa koji menjaju naše trenutne i aktualne socijalne uslove bazirane 

na modernom sistemu nezavisnih i samostalnih nacija, odnosno država.

4

Zahvaljujući   globalizaciji,   odnosi   među   ljudima   i   zemljama   postaju   sve   intenzivniji,   a   ljudi 

počinju   globalno   razmišljati   i   svet   u   celini   drugačije   shvatati.   Globalizacija   ima   i   određene 

zahteve, a to su stalna ulaganja u znanje, tehnologije, istraživanje i razvoj. Ko jednom počne 

zaostajati u procesu globalizacije ili se na vreme ne uključi u savremene procese, bitno zaostaje. 

Današnji svet se sve više "otvara" i "smanjuje" i odatle je stvorena već dobro poznata uzrečica o 

svetu kao "globalnom selu". Globalizacija se kao ideja odnosi na "smanjivanje" sveta, ali i na 

jačanje svesti o svetu kao celini. 

Za globalizaciju se može utvrditi da je jedna od posledica razvoja nauke, savremene tehnologije, 

tržišne ekonomije, demokratije. Globalizacija je omogućila i slobodno kretanje kapitala, roba, 

informacija i ljudi kroz širenje i ukidanje granica.

2. Razvoj globalizacije

Proces internacionalizacije u svetskoj privredi imao je tri faze. U prvoj  fazi, od Drugog svetskog 

rata   do   kraja   šezdesetih   godina,   glavnu   ulogu   je   odigrala   svetska   trgovina,   a   stepen 

internacionalizacije se merio udelom u svetskom   izvozu.  U   drugoj   fazi  internacionalizacije, 

tokom     sedamdesetih     godina, dominantna     je     uloga     stranih     investicija.   Treća     faza 

internacionalizacije   predstavlja   proces   globalizacije   i   odvija   se   uglavnom   pod   uticajem 

tehnologije. Sposobnost da se inoviraju, adaptiraju I primene raspoložive tehnologije postaje 

ključni   element   industrijske   konkurentnosti,   uz   prateće   nove   oblike   investiranja   i   modele 

industrijske organizacije.

Između 

1910.   i 1950.

  godine,   serija   političkih   i   ekonomskih   lomova   dramatično   je   umanjila 

značaj   međunarodnih   trgovinskih   tokova.   Tačnije,   početkom 

Prvog   svetskog

 i   sve   do 

kraja 

Drugog   svetskog   rata,

  kada   su   osnovane   međunarodne   ekonomske   institucije, 

4

 Bušljeta, A., Globalizam-Ideologija Globalizcije, Zagreb, 2010. 131