Globalizacija i globalna preduzeća

 
UVOD

U današnjim uslovima preduzeća doživljavaju određene transformacije, kako u pogledu tehnoloških uslova privređivanja, tako i u pogledu svoje ekonomske misije u društvu. Ciljevi ponašanja današnjeg uspešnog preduzeća uslovljeni su u znatnoj meri uspehom u ostvarivanju misije. Postojanje preduzeća odvija se u prostoru i vremenu u kojima deluju podsticajni i ogranicavajući faktori. Usled toga, pozicija preduzeća stalno se prilagođava pod uticajem faktora iz okruženja koji utiču kako na veličinu preduzeća, tako i na upravljačku funkciju. Usled toga, optimalno upravljanje strategijskim razvojem preduzeća predstavlja jedan od neophodnih preduslova uspešnosti poslovanja.
Za ostvarivanje ciljeva preduzeće mora da čini različite poteze dugoročnog i kratkoročnog karaktera u kojima će anticipirati promene iz okruženja. Adekvatnim kombinovanjem sopstvenih izvora preduzeće koristi šanse iz okruženja kreirajući na taj način koncept svog ponašanja u današnjim uslovima. Razvojna politika preduzeća treba da obezbedi plansko usaglašavanje njegove veličine, asortimana i organizacione strukture. Razvojna politika sadrži principe, načela i kriterijume za dugoročno upravljanje preduzećem. Vitalnost poslovanja zavisi od njegove usklađenosti veličine i unutrašnje konfiguracije sa potrebama društvenog, tehničko-tehnološkog i tržišnog okruženja. Rast i razvoj preduzeća neophodan je preduslov ostvarivanja efikasnog korišćenja raspoloživih materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa, kao i efektivnog nastupa na tržištu.
Glavni nosioci globalizacije su multinacionalne kompanije. To su veliki kompleksi koji imaju svoja preduzeća u više država i raspolažu većim kapitalom nego same države. Moć korporacije je dovela u pitanje značaj države i nacije. Nacija se svela na skup dogovora nekih ljudi da neke svoje interese smatraju zajedničkim, a pravilo da države kontrolišu teritoriju važi relativno, jer svojim kapitalom korporacije kontrolišu vlast. Osnovano je vise proglobalističkih organizacija kao sto je the World Trade Organization i the World Economic Forum.
The World Trade Organization trenutno ima 144 članice i osnovana je sa ciljem da postavi pravila njihove međusobne saradnje, obezbedi poštovanje tih pravila i nadgleda tok kapitala. Ovakvih organizacija je sve više. Nama je najbliži primer EU. NJene članice su udružile tržište, imaju svoja pravila i izgrađen pravni sistem. To je otvoren sistem koji se trudi da uključi i druge zemlje u sebe i pomaže im da ispune uslove pridruživanja. Ti kriterijumi su strogi tako da mnoge zemlje još dugo godina neće biti dovoljno sređene da bi pristupile uniji. EU zahteva ispunjavanje određenih standarda na gotovo svim ravnima.
Globalizacija je nastala pre svega iz ekonomskih razloga i kritikovati je sa ekonomske tačke gledišta je najteže. Ti razlozi nikada nisu tako ubedljivi kao kada je kritikujemo sa kulturne strane. Mario Vargas LJosa je u pravu kad kaže da smo u treći milenijum ušli sa mnogo manje šarenila nego što ga je bilo neku deceniju ranije, ali Parsijeva teza kaže da ,,nikakvi ludistički prazni retorički proglasi neće zaustaviti progres. Osim toga, upinjati se da zaustavite nešto, najgora je moguća strategija. Razumnije bi bilo potruditi se i usmeriti globalizaciju tako da se njena ekonomska dimenzija pomiri sa nekim drugim varijabilnim faktorima, da bi razvoj bio uravnoteženiji, solidniji i dugoročno održiviji”.
Multinacionalne korporacije, jesu firme koje proizvode i (ili) distribuiraju proizvode ili usluge u najmanje dve države. Pritom u jednoj od zemalja se nalazi sedište kompanije, dok se u ostalim uspostavljaju podružnice ili divizije.
Uz pojam multinacionalne korporacije vezuju se mnoge kontraverze . Smatraju se za jednog od nosilaca procesa globalizacije, te im se i pripisuje odgovornost za posledice koje nastaju. U zavisnosti od stava koji pojedini autori ili po jedinci imaju prema globalizaciji, multinacionalne kompanije se optužuju za rast nezaposlenosti, iskorišćavanje jeftine radne snage u zemljama u razvoju, povećanje jaza između bogatih i siromašnih zemalja, odnosno, pripisuje im se zasluga za rast bogatstva na svetskom nivou, rast svetske trgovine