ГИМНАЗИЈА КРАЉЕВО

МАТУРСКИ РАД ИЗ ЛИКОВНОГ

ГУСТАВ КЛИМТ

Професор: Ученик:

Густав Климт

Краљево, 2017.

САДРЖАЈ

Увод........................................................................................................................................... 3

1. Биографија............................................................................................................................4

2. Беч између стварности и илузије........................................................................................5

3. Симболизам сецесије и фаталне жене................................................................................9

4. Ода радости и Бетовенов фриз..........................................................................................14

5. Егзотични мозаици палате Стокле................................................................................... 16

6. Магични калеидоскоп........................................................................................................19

7. Сва уметност је еротска.....................................................................................................21

Закључак.................................................................................................................................23

Литература.............................................................................................................................. 24

Густав Климт

1. Биографија

Густав Климт је рођен 14.јула 1862. у Баумгартену поред Беча, као друго од

седморо деце Ернста Климта и његове супруге Ане, рођене Финстер. 1876. године је
почео   да   похађа   Школу   за   примењену   уметност   у   Бечу.   Учио   је   од   Фердинанда
Лауфбергера   и   Јулијуса   Виктора   Бергера   до   1883.године.   Његов   млађи   брат   Ернст
придружује   му   се   1877.   године   у   Школи   за   примењену   уметност.   Заједно   цртају
портрете   по   фотографијама   и   продају   их   за   6   форинти.   Са   пријатељем   Францом
Мачом, Густав и Ернст Климт су почели да раде на осликавању предворја Уметничко-
историјског музеја у Бечу. Три младића ускоро добијају бројне наруџбине: 4 алегорије
за   свод   палате   Штурањи   у   Бечу;   свод   Бање   у   Карлсбаду,   Чехословачка,   затим
унутрашња декорација виле Хермес, омиљене резиденције ван града царице Елизабете;
по нацртима Ханса Макарта.

У Бургтеатру Климтов рад почиње да се издваја од рада двојице сарадника.

Удаљава се од академизма; сваки од њих тројице почиње да ради самостално. За свој
допринос уметности, 1888. Климт добија Златну медаљу из руку цара Франца Јозефа.
1890. је радио декорацију степеништа Уметничко-историјског музеја у Бечу, и исте
године Климт је добио Царску награду – 400 форинти за рад Гледалиште Старог
Бургтеатра, Беч.

1892. године умиру Климтов отац и брат Ернст. Следеће године министар

културе одбија да потврди Климтово именовање за професора Академије уметности у
Бечу. 1894. Климт и Мач добијају наруџбину за зидне слике и таваницу за Велики хол
зграде Универзитета, да би 1895. Климт добио Велику награду Антверпена за
декорацију Естерхазијевог дворског позоришта у Тотису (Мађарска).

1897. долази до јавне побуне: Климт постаје један од чланова-оснивача

сецесије. Изабран је за председника. Почиње да проводи летње месеце у области
Камер, на језеру Атер, са својом дружбеницом Емили Флеге. Слика прве пејзаже. У то
време настаје Плакат за Прву изложбу сецесије. Сецесионисти оснивају часопис „Вер
Сацрум“.

Климтова универзитетска слика Филозофија, против које 87 професора

потписује петицију, 1900. добија Златну медаљу на Светској изложби у Паризу. 1903.
Посећује  Венецију,   Равену   и   Фиренцу,   где  почиње  „златна   фраза“.   Универзитетске
слике   су   уклоњене   и   премештене   у   Аустријску   галерију,   уз   Климтово   негодовање.
Климт   је   од   Министарства   откупио   универзитетске   слике.   Он   и   његови   пријатељи
1905. напуштају сецесију. 1909. су почели радови на Стокле фризу. Посећује Париз,
где   са   великим   занимањем   открива   рад   Тулуз-Лотрека   и   фовиста.   Дела   Ван   Гога,
Мунка, Торопа, Гогена, Бонара и Матиса изложена су на Кунстсцхау. Следеће године
доживљава успех на Деветом бијеналу у Венецији. Прву награду на Светској изложби

Густав Климт

у Риму добио је 1911. Када му је 1915. године умрла мајка, његова палета је постала
тамнија, пејзажи све више теже монохромији.

1916. Климт заједно са Шилеом, Кокошком и Фајстауером, учествује на

изложби аустријских уметника коју организује Берлинска сецесија, а наредне године
почиње да слика Невесту и Адама и Еву. Изабран је за почасног члана Бечке и
Минхенске академије уметности.

Климт је преминуо 6. фебруара 1918. од последица можданог удара.

Оставио је много недовршених слика за собом.

2. Беч између стварности и илузије

Беч, родни град Густава Климта, био је фасцинантни

belle époque

град с

краја  XIX  века.   Био   је   четврти   по   величини   европски   град,   и   доживео   је   до   тада
невиђени културни процват. Уметници и интелектуалци, растрзани између стварности
и илузије, традиције и модерног, били су у невероватном стваралачком успону. Са
становницима   попут   Зигмунда   Фројда,   Ота   Вагнера,   Густава   Малера   и   Арнолда
Шенберга, град је био “лабораторија апокалипсе”, стваралачка лабудова песма уочи
пропасти.
                                     Владајућа

haute bourgeoisie

(висока буржоазија), позната по својој

претенцизности, сјајним банкетима и незаситом потребом за уживањем, била је
катализатор културе престионице.

Из те “лабораторије” је израсла Климтова уметност. Његове визије су биле

препуне живота и истовремено су имале јаку свест о смрти. Традиција и модерно су
били тесно повезани, спајајући културу на издисају са оном која се рађала.
Сензуалност његових цртежа, калеидоскопска композиција и богатство орнамента
опчињавају поглед и изазивају потребу да се открију тајне његових слика. Изнад свега,
посматрач је заведен Климтовом главном темом – женском лепотом.

“Сва уметност је еротска”, каже Адолф Лос у свом делу Орнамент и злочин.

Много пре него што су експресионизам и надреализам отворено проговорили о
сексуалности у уметности, Климт ју је начинио својом кредом, и она је постала лајт-
мотив његовог дела. Нехајна, заносна атмосфера Беча јасно је навела уметника да у
центар постави еротику, а главну улогу да повери жени. Климт је смело, у свим
могућим позама сликао Еву, прототип жене. Њено тело заводи, а не јабука. Она је
приказана онаквом каква јесте, ни један детаљ није заборављен –

Nuda veritas

. Климт

је допринео стварању типа femme fatale, оне која кастрира мушкарце, типа познатог и у
делима Обрија Бредслија и Фернанда Кнопфа. Она се види и у Климтовим званичним
портретима бечких дама, у представама

Јудите

или

Саломе

Данаје

као и у безименим

Густав Климт

Репродукције Климтових дела су међу најпродаванијим у свету. Не само да

је тај фантастични свет слика једне декадентне епохе, већ је и декадентни елемент
његовог цртачког стила прокрчио пут модернизму.

Климтово порекло је имало важну улогу у развоју његове уметности. Рођен

је 14. јула 1862. године у Бумгартену поред Беча, као друго од седморо деце вредног,
сиромашног гравера. Млађи брат, Ернст је такође постао гравер, па су два брата често
радили заједно све до Ернестове смрти, 1892. године.

Са непуних 14 година је Климт постао ученик Школе за примењену

уметност у Бечу. Седам година су Густав, брат Ернест и Франц Мач учили заједно од
бројне технике, преко сликарства до фреско сликарства код професора Фердинанда
Лауфбергера. Толико су добро радили заједно да им је Лауфбергер могао да  да неке
наруџбине.   1880.   они   раде   своју   прву   наруџбину,   четири   алегорије   за   Палату
Штаурањи у Бечу и декорацију таванице бањске зграде у Карлсбаду. У то време је
Климтов стил одликовала извесна барокна виртуозност, утемељења у интерпретацији
класичног   стила   Ханса   Макарта,   истакнутог   бечког   сликара   тог   доба.   Под
покровитељством   Макарта,   тројица   Лауфбергерових   ученика   преносе   неколико
Дирерових дрвореза са темом Тријумфа Максимилијана и у зидне слике у част сребрне
брачне годишњице цара Франца Јозефа. Климтов први додир са Диреровим светом
пружио му је богати иконографски извор из којег ће даље црпити и који ће касније
усавршавати.   У   првим   сликама,

Басна,

још увек је радио у оквиру устаљеног

сликарског језика. Дивну, сензуалну јунакињу окружују животиње, присутне само да
истакну сладостраност те прве Еве.

Године 1886. завршено је здање Бургтеатра. Тројица младих уметника су

позвани   да   насликају   сцене   из   историје   позоришта   на   тимпанону   и   на   своду
степеништа. Климтов рад се овом приликом јасно издвојио од рада двојице пријатеља.
Није   више   био   задовољан   само   класичним   портретима,   већ   их   је   обогаћивао
реалистичким портретима, урађеним фотографском прецизношћу. На тај начин је у
слике   унео   печат   свог   доба,   као   на   пример,   у   слици   Позориште   у   Таормини.
Захваљујући дугом изучавању вазе у Царском музеју и копирању слике као што је
Тицијанов портрет Изабеле д´Есте, Густав је одлично овладао цртачком вештином. И
баш   због   тога   његово   дело   никад   није   изгледало   као   почетничко.   Јавност   је   брзо
прихватила   сложене   алегорије,   оптичке   илузије,   постојани   барокни   стил   –   одлике
његовог будућег дела.

Климт је био одушевљен Хансом Макартом, водећим мајстором

хисторицизма   у   Бечу.   Након   Макартове   смрти,   тројица   младаих   сликара   добиајају
задатак да заврше његово недовршено степениште Уметничко – историјског музеја у
Бечу.   За   Густава   је   то   био   тренутак   интезивног   трагања:   суочен   са   изазовом   да
прилагоди   античку   уметност   а   да   притом   не   западне   у   акдемизам,   почео   је   да
истовремено   развија   симболичку   декорацију   и   флорални   орнамент,   на   тај   начин