Hidraulicne pumpe

1. Uvod

Hidraulika je primenjena nauka i inženjerska disciplina koja se bavi mehaničkim osobinama tečnosti kao i prenošenjem sila putem tečnih medija. Preko pritiska u tečnosti prenose se sile, bazirajući se na jednostavnoj jednačini:

p = F/A,
pri čemu su:
p = pritisak,
F = sila i
A = površina na koju pritisak deluje.
Pneumatika je naučnaitehničkadisciplinakojaproučavakorišćenjekomprimovanihgasovazaobavljanjerada.
Mehanika fluida je teorijska osnova hidraulike koja se koncentriše na inženjersku upotrebu osobina tečnosti. U hidroenergiji, hidraulika se koristi za proizvodnju, kontrolu i prenos snage preko tečnosti pod dejstvom pritiska.
Hidraulika se takođe definiše kao fizički opis fluida u kretanju koji se bazira na zakonima konzervacije mase, momenta i energije. Matematički opis tih zakona može se formirati sa teorijske tačke gledišta i upotrebom napredne matematike. Rezultati koji se dobijaju ovakvim pristupom mogu biti mnogostruke prirode. Za praktičnu primenu i inženjering hidrauličnih sistema ti fizički principi se zamenjuju empirijskim i eksperimentalnim pristupom, na šta se obično i odnosi pojam hidraulika.
Jedna jako važna osobina hidrauličnih ulja, koja su najčešće upotrebljavani mediji, je njihova nekompresibilnost. To je ujedno i osnovna razlika između hidraulike i pneumatike. To znači da se sila koja deluje na ulje manje-više direktno prenosi, bez prethodnog komprimovanja medija, kao što je to slučaj kod pneumatike. Manje-više znači da su hidraulička ulja ipak minimalno kompresibilna. Pri proračunima je neophodno uzeti i kompresibilnost cevi u obzir, koju kod visokih pritisaka ne možemo zanemariti.
Tipični pritisci u hidraulici su do oko 200 bara iako su i viši pritisci mogući, kao na primer na sistemima za ubrizgavanje goriva (dizela), gde se upotrebljavaju pritisci i do 2000 bara.
Glavna prednost hidraulike je mogućnost da se motor odvoji od pogona, kao na primer kod kombajna, gde se motor obično nalazi visoko (na primer iza kabine) dok je pogon ostvaren preko hidrauličnih motora koji su direktno kod prednjih točkova. Snaga se prenosi putem hidrauličnog ulja koje teče kroz cevi i creva. Pri njihovom rasporedu konstruktor ima znatno više slobode nego sa mehaničkim pogonom, gde bi motor kombajna morao biti tako postavljen da ima direktnu mehaničku vezu sa točkovima.
Druga velika prednost je pretvaranje rotacionih pokreta u linearne upotrebom hidrauličnih cilindara.
Još jedna prednost je mogućnost upotrebe hidraulike za regulaciju i automatizaciju. Tok ulja može da bude regulisan raznim vrstama ventila. Ventili sa električnim upravljanjem (takozvani servo-ventili) se koriste za regulaciju i automatizaciju.

Cilj rada

U okviru predmeta Hidraulika i pneumatika predispitna obaveza studenata je i izrada seminarskog rada.
Seminarski rad je samostalni, stručan rad studenta koji podrazumeva obradu izabrane teme iz predmeta – Hidraulika i pneumatika. Svrha izrade seminarskog rada je u proširivanju i produbljivanju teorijskih i praktičnih znanja iz određenih oblasti, razvijanju sposobnosti korišćenja različitih izvora podataka kao i usavršavanje veštine pisanja. Izradom seminarskog rada student treba da pored veštine pisanja stručnih radova iz određene oblasti treba da dokaže i osposobljenost uspešnog rešavanja teorijskih i praktičnih problema određenog nastavnog predmeta kao i proširenje i produbljivanje znanja iz oblasti hidraulike i pneumatike.
Ovaj seminarski rad ima za cilj da pokaže da student:
• Razume oblast hidraulike i pneumatike;
• Poznaje mere za siguran i bezbedan rad pumpe;
• Objasni rad centrifugalne pumpe i njenu primenu;
• Zna da planira održavanje centrifugalne pumpe i
• Zna da vrši ispitivanje pumpe.
Prilikom izrade ovog rada student treba da se služi relevantnom domaćom i stranom literaturom, ali i pretraživanjem odgovarajućih baza podataka na internetu.